Ukradi kao pravi umetnik

    *English

     Dok se krčka druga lista pročitanih knjiga (prva je ovde), predlažem da pročitate nešto za bogaćenje duše, maženje krhkog i prebijenog umetničkog ega, za ispomoć pri nedostatku inspiracije. Sve to može ova knjiga, ja čitala, verujte.

     Ostin Kleon: Ukradi kao pravi umetnik - moj slobodni prevod, jer kod nas još nije prevedena, ali nadaćemo se. Moja čuči u Kindlu, pročitana dva puta, mada dosta delova knjige može da se nađe i na netu. Ostin Kleon piše i na Mediumu i tu će vam dati dosta inspiracije, imaćete goriva za stvaranje danima. Septembar je, neka stvaranje počne.

Ovo su 10 stvari o kojima Kleon piše u knjizi, 10 stvari koje je trebalo da čuje kada je bio samo umetnik početnik:

1. Ukradi kao umetnik.
2. Ne čekaj da saznaš ko si da bi nešto započeo. 
3. Napiši knjigu koju želiš da pročitaš. 
4. Koristi ruke.
5. Važni su i sporedni projekti i hobiji.
6. Tajna: napravi nešto dobro i podeli to sa ljudima 
7. Geografija nam više nije gospodar.
8. Budi fin. (Svet je malo mesto.)
9. Budi dosadan. (To je jedini način da se posao završi.)
10. Kreativnost je odbacivanje viška.

To samo Patak Dača ume

*English

     Ovo mi je omiljena ovogodišnja varijanta pošla tetka na pijac autfita. Iz nekog drugog ugla mogla bi se tu sagledati i ova trendovska minimalistička crta. Kako? Pa, lepo, proučila sam ja taj minimalizam, 33 komada odeće po sezoni i tako to. Znate šta sam zaključila: ja sam vam minimalista celog života, jedva da imam 33 komada za sve četiri sezone u ormaru, totalno sam u trendu, čak i malo ispred, avangarda.

     Evo na primer ova bluza sve sam već rekla o njoj još pre dve godine i još je član kraljevske porodice među mojom garderobom. Većina ostalih bluza je mrzi i u isto vreme joj se divi, a ona i dalje najčešće izlazi u grad.

     Pa onda suknja, i o njoj sam vam pričala još prošle godine, a kad sam je kupila više se i ne sećam.

     Ogrlica isto, evo je na nekoj jesenjoj žurkici pre sto godina.

     Naočare... dobro 'ajde pa moram i nešto novije da imam.

     Torba? Pa, jeste i torba je nova, al' sa sniženja, majke mi, a i zlatna. Šta tu ima da se zameri...

     A za sandale pitate? E pa sad... Vidite jako sam želela jedne pristojne sandale na platformu koje ne bi bile veliki napor za moje delimično funkcionalno desno stopalo, i koje se, osim u posebnim prilikama, ne penje na više od 2 centimetra.

     Zapravo ljubav prema platformama gajim od malih nogu (stopala), tačnije od ove scene. Opčarana sam bila tada Dačinim savršenim nožnim prstićima i svaki put kad vidim platforme odmah čujem bum-čiki-bum-čiki-bum ha ha! Pinovala sam ih i pinovala, sve dok ih nisam ugledala na polici ispod kartončića 50% sniženje. Hvala lepo, može!

     E, sad  ne znam da li mi se zbog njih oduzima titula kraljice minimalizma, jer su već druge sandale ovog leta (prve), ali nije ni važno, jer mi se konačno ispunio san iz detinjstva da nosim iste sandale kao Patak Dača!

;)

Leto je...

    Izvinte svi vi kojima sam zaboravila da čestitam rođendane u junu i julu. Ma, sopstvenoj sestri sam zaboravila da čestitam rodjendan. Izvinjavam se, ali ovo leto je bili kao vožnja na balerini, uzbudljiva i pomalo zastršujuća, pa sam morala čvrsto da se držim.

1) Vidite, prvo smo kupili veliki kofer. Nema više smisla da pozajmljujemo. Kako čovek da bude putnik sa samopouzdanjem bez sopstvenog kofera. Taj kofer postade neki čudan simbol ovog leta i eno ga sad čuči iza vrata i merka me, čeka da ga opet izvedem. Čudo kako čovek može da se raneži na crni komad plastike, točkiće i rajsfešlus, kako ga pogledam nešto mi milo.

2) Onda smo kupili karte za koncert Robija Vilijamsa, samo što smo se osećali ovako AAAAA ROBIIIII AAAAA IDEMO NA KONCERT!!!!

3) Onda se rodio Kole, Kosta, sin fine sestre ovog mog finog. Postali smo ujka i ujna AAAAAA!

4) Dan posle Koletovog rođenja proslavili smo kako dolikuje, na Robijevom koncertu. Ovaj moj je mislio da sam ja ponela kišobran, ja mislila da je on poneo kišobran. Kiša je počela sa prvim taktovima Let Me Entertain You i završila se istog trenutka kad i koncert. Kući smo otisli peške, nogu pred nogu, preko Brankovog mosta i Terazija. Kiša više nije padala, a mi smo bili gladni i COMPLETELY ENTERTAINED.

5) Pošto smo i zvanično upoznali Koleta, podivili se, predali poklone, krenuli smo na more. E, znate onaj bus na sprat? Znate ona prva sedišta na spratu, a ispred onaj veeeliki prozor? E, pa mi smo ih dobili i to sva četiri, samo za nas dvoje! Razbaškarili se................ Autobus se pokvario na 2 sata od Beograda, a zamenio ga drugi, mali.

    

    Od šoka smo se lečili narednih deset dana. Na plaži, gledajući zalaske sunca, gledajući bazen sa terase. Jedući čokoladni kolač i kompot od breskve svakog jutra. Jureći s plaze pravo na večeru i dve tone lubenice. Pa onda još malo utehe uz pringls sa pavlakom i lukom i gumene kokakolice i pivo.

6) Onda smo se vratili u Beograd, ali Beograd kao da je bio ljut jer smo se zabavljali bez njega. Pržio nas je na 40 narednih desetak dana i na kraju smo morali da pobegnemo. I to ni manje ni više nego u banju. 

    Vrnjačka banja nam je za samo dva dana pokazala kako je to kad je ceo grad u stvari jedan veliki park. Kako je buditi se s pogledom na zeleno i bez zvuka tramvaja i mirisa autobusa; koje je optimalno vreme sedenja na terasi/dvorištu/bašti pod suncobranom pre odlaska na bazen, i pre i posle svakog obroka, i pred spavanje, a posle šetnje.

    Pokazala nam je i da nam se svima sviđa da u kuhinji uvek bude bar dve vrste kolača, jedan voćni, jedan kremasti, i da nam se svima dopada Cuba Libre. I najbitnije da su sve ovo navike koje treba poneti za Beograd!

    I na kraju ću vam reći sam da nam je ostao još dobar komad leta, da mi stiže šivaća mašina i neke avionske karte i da uzbuđenje i dalje raste, i nastaviće bar do zime!

:)

*English

Prvi ples

     Znate, nisam vam ja čovek, tj. žena, za belu venčanicu, svadbu i te stvari. Draže mi ja da međ' normalnim svetom štrčim neudata i posle 14 godina veze, i da me i posle hiljadu godina zajedničkog života i dalje pitaju ka'će svadba (za ka'će beba da i ne pričam).
     Elem, eno udade se prošle godine Bjonsina sestra Solanž i podeli žena sa svetom svadbeni ples. A ne, ne, ne onako kao što vole You Tube, a i naši domaći mladenci, onaj eklektični ples što im DJ izmiksao, na sve od Mihajla Džeksona do Žikinog kola. Ne taj, nego ovaj koji je otplesala sa svojim preslatkim sinom:

     Joj, ljudi, što bi ja volela da sam ovalo kul. Evo cupkam ceo dan, učim koreografiju. Znate da često imam posla sa decom od 2 do 6 godina, pa mi leži koreografija. Al' rekoh vam i da sam okorela folklorašica, a to je već mali problem jer mi ramenca po default-u vuku više na Nišku banju, nego na hip-hop.

;)

*English