Leto je...

    Izvinte svi vi kojima sam zaboravila da čestitam rođendane u junu i julu. Ma, sopstvenoj sestri sam zaboravila da čestitam rodjendan. Izvinjavam se, ali ovo leto je bili kao vožnja na balerini, uzbudljiva i pomalo zastršujuća, pa sam morala čvrsto da se držim.

1) Vidite, prvo smo kupili veliki kofer. Nema više smisla da pozajmljujemo. Kako čovek da bude putnik sa samopouzdanjem bez sopstvenog kofera. Taj kofer postade neki čudan simbol ovog leta i eno ga sad čuči iza vrata i merka me, čeka da ga opet izvedem. Čudo kako čovek može da se raneži na crni komad plastike, točkiće i rajsfešlus, kako ga pogledam nešto mi milo.

2) Onda smo kupili karte za koncert Robija Vilijamsa, samo što smo se osećali ovako AAAAA ROBIIIII AAAAA IDEMO NA KONCERT!!!!

3) Onda se rodio Kole, Kosta, sin fine sestre ovog mog finog. Postali smo ujka i ujna AAAAAA!

4) Dan posle Koletovog rođenja proslavili smo kako dolikuje, na Robijevom koncertu. Ovaj moj je mislio da sam ja ponela kišobran, ja mislila da je on poneo kišobran. Kiša je počela sa prvim taktovima Let Me Entertain You i završila se istog trenutka kad i koncert. Kući smo otisli peške, nogu pred nogu, preko Brankovog mosta i Terazija. Kiša više nije padala, a mi smo bili gladni i COMPLETELY ENTERTAINED.

5) Pošto smo i zvanično upoznali Koleta, podivili se, predali poklone, krenuli smo na more. E, znate onaj bus na sprat? Znate ona prva sedišta na spratu, a ispred onaj veeeliki prozor? E, pa mi smo ih dobili i to sva četiri, samo za nas dvoje! Razbaškarili se................ Autobus se pokvario na 2 sata od Beograda, a zamenio ga drugi, mali.

    

    Od šoka smo se lečili narednih deset dana. Na plaži, gledajući zalaske sunca, gledajući bazen sa terase. Jedući čokoladni kolač i kompot od breskve svakog jutra. Jureći s plaze pravo na večeru i dve tone lubenice. Pa onda još malo utehe uz pringls sa pavlakom i lukom i gumene kokakolice i pivo.

6) Onda smo se vratili u Beograd, ali Beograd kao da je bio ljut jer smo se zabavljali bez njega. Pržio nas je na 40 narednih desetak dana i na kraju smo morali da pobegnemo. I to ni manje ni više nego u banju. 

    Vrnjačka banja nam je za samo dva dana pokazala kako je to kad je ceo grad u stvari jedan veliki park. Kako je buditi se s pogledom na zeleno i bez zvuka tramvaja i mirisa autobusa; koje je optimalno vreme sedenja na terasi/dvorištu/bašti pod suncobranom pre odlaska na bazen, i pre i posle svakog obroka, i pred spavanje, a posle šetnje.

    Pokazala nam je i da nam se svima sviđa da u kuhinji uvek bude bar dve vrste kolača, jedan voćni, jedan kremasti, i da nam se svima dopada Cuba Libre. I najbitnije da su sve ovo navike koje treba poneti za Beograd!

    I na kraju ću vam reći sam da nam je ostao još dobar komad leta, da mi stiže šivaća mašina i neke avionske karte i da uzbuđenje i dalje raste, i nastaviće bar do zime!

:)

*English

Mačke beogradske

;)

*English

Fina

     Srećemo se par puta nedeljno. Ona vam je od onih fini, uvek će vas pustiti da je pomazite, iako baš i nije oduševljena da joj neko gužva krzno koje je uvek pufnasto i savršeno polunakostrešeno. Naćićete je na stepeništu frizerskog salona ili preko puta na haubi nekog od parkiranih automobila. Pogledaće vas kroz trepavice, a prići samo na nagoveštaj da imate hrane. Tako da znate, ako vam je baš potrebna dnevna doza mačkoljublja, pustiće vas da je pomazite, ali neće biti oduševljena time (ali zato ja uvek jesam ~^..^).

:)

*English

Kiša i mačka

Zeleni venac, 9. april 2014.

    Bio je utorak, kiša nije padala kad smo krenule, pa je počela, a kišobran smo zaboravile. Tata nas je čekao na dolaznom peronu autobuske stanice, ali smo ipak stale da kupimo kišobran. Tata nas je već čekao na dolaznom peronu autobuske stanice, a mi smo videle crno belu mačku kako drema na zidiću zaklonjenom od kiše. Morale smo da okušamo sreću, sneg, kiša ili sunce, uvek okušamo sreću s mačkama, neke nam se obraduju, neke zapale brže od metka. Ova nam se obradovala. Posvetile smo joj tačno dva minuta maženja i zapalile prema autobuskoj brže od metka jer nas je tata čekao na dolaznom peronu.

;)

*English

Prstenje i još štošta

Šta se radi ovih dana... hm:

1. Pa eto, tu su neke male stvari za početak. Znate ono kad se neko godišnje doba zadrži u našem krajevima duže nego što nam je milo, pa jedva čekamo da mu vidimo leđa. A dok čekamo potpuno se isključimo, pređemo na puko preživljavanje i podešavanje - r o b o t. Ja zaboravim da sam ljudsko biće, a kamoli da sam ženka. Nosim istu stvar dan za danom, ormar ne otvaram, a sve što mi je potrebno je to tu, pobacano po fotelji. Takođe zaboravim i da posedujem išta od nakita - minđuše ne stavljam, prstenje me ne interesuje. Onda dođe proleće i kad se probudim otkrijem svoju staru dobru kolekciju.

2. A tu su i neke veće stvari, kao što je na primer posao. Kao što je na primer to što sam ja nastavnik već dosta godina, a još uvek se osećam kao da nemam pojma. Tako se u poslednje vreme udubim u You Tube, u tekstove, savete, planove, vežbanja, disciplinu na času. Pa sledeći čas bude bolji, pa sledeći opet zaškripi. Ide gore, ide dole, ali da vam kažem, uglavnom bude zabavno...

3. A onda još veće stvari, kao što sam na primer JA... Ja u pokušaju da uđem u haljinu kupljenu za venčanje prijatelja. Ja koja sam pogrešno procenila sve Uskršnje gozbe koje su se našle na putu. Ja koja strpljivo pokušavam da uguram velike količine... hm, pa grudi, u pomenutu haljinu i zapravo u bilo koju haljinu, a dušmani nisu ostavili dovoljno mesta (saosećam se, naravno, i sa onima sa suprotnim problemom, i pitam se ima li uopšte onih u sredini ili je u pitanju neka zavera). Pa  pretražujem SH radnje, daleko mi buvljak, pa motam Zarin sajt u potrazi za haljinom i pitam se ko se toliko zabavljao sa fotošopom i zašto mu smetaju ženske noge, pa svakoj otfikari deo butke. Neka neko, molim vas, ode na onaj deo sa suknjama i haljinama i prosvetli me da li je u pitanju fetiš.

4. I na kraju neke random stvari. Neke duge šetnje, jer je lepo vreme i čim uđem ja bih opet napolje. Pa onda još malo profesionalnog ubijanja biljaka (spadoh na jednu saksiju, šmrc, help!). Čitanje. Proganjanje i slikanje mačaka za Instagram. I odugovlačenje sa pisanjem novog posta...

A kod vas, šta ima novo?

*English

Zbog Marsela se danas smešim

* Juče je razgovor sa sisterkom preko Skajpa počeo sa njenim: ,,M. mi je poslao najslađi videojčić (da, ponekad izgovaramo takve reči, neophodno je) koji sam u životu gledala i verovatno će ostati tako zauvek. Poslaću ti link i moraš sad da ga gledaš, hoću da gledam tvoju reakciju.'' I tako i bi, i gledala sam ga još dva puta sinoć. I znate šta, volela bih da mogu da gledam vašu reakciju, posebno na poslednju rečenicu u drugom delu. Da, obavezno gledajte i drugi deo.

* Još jedna fantastična stvar, štampanje, sastavljanje i svi ostali delovi i procesi nastajanja jedne ogromne knjige u štampariji, od praznih listića do kutija spremnih za isporuku knjižarama.

* Pogodite ko bi ovde najviše voleo da živi? 50 divnih fotografija mačaka koje žive na jednom malom japanskom ostrvu, mačećem raju.

* E, da, kod Saške opet bila dobra žurka.

;)

*English

Mačke blogerske: Marija (Bubullina) i Džulijan

Narode, iznenađenje! Mačke blogerske se vraćaju u zimskom izdanju, a u to ime današnji gost nam ima ruske krvi, i to kraljevske. Ako želite prvo se podsetite fantastičnog žutog gospodina, a onda i dve preslatke crno-bele dame, a onda osmotrite i ovog divnog plavog gospodina.
Džulijan je mačak jedne Marije, koje Marije? Sve će vam biti jasno kad kažem Bubllina. Da, da, to je ona ,,koja živi sa namerom da širi kreativnu zarazu''. Mene je zarazila odavno, a ako vas još uvek nije skoknite na Bubullinu i sve će biti gotovo za čas, ali pre toga pogledajte kako žive Marija i Džulijan.

Lična karta

• Ime(na): Marija i Julian (Džulijan)
• Datum i/ili godina rođenja: 29. mart 2012.
• Pol: Muški
• Rasa: Ruska plava

Kako su se upoznali Marija i Džulijan i kako je Džulijan dobio ime?

Džuli je bio rođendanski poklon od mog dragog. Nije bio poklon iznenađenja ali smo definitivno iznenada odlučili da ga uzmemo. Svi oko nas su bili iznenađeni, ako ništa drugo :).

A ime je dobio po jednom i jedinom kralju koga priznajem - king Julianu:

Titulu kralja je opravdao koliko odmah, jer od samog starta vlada našim srcima, bukvalno. Nikada nisam imala ljubimca, i nisam imala pojma o količini ljubavi koju možeš da gajiš prema tim malim njuškama.

all photos by Bubbulina

Džulijanova omiljena hrana?

Uglavnom sve ono što nije namenjeno njemu. I kuvana piletina.

Džulijanova omiljena igračka?

Vezice za kablove. I bilo šta što leti i visi, i nestaje iz vidokruga. Ako su to vezice za kablove koje lete po celom stanu i nestaju iz vidokruga, još bolje.

Džulijanova omiljena poza i prebivalište?

Ne znam koja mu je omiljena pošto ih ima mali milion... isto važi i za prebivalište. Jednostavno, if it fits, he sits.

U čijem se krilu Džulijan najradije gnezdi?

Krila mu nisu baš omiljeno mesto za maženje, on je više tip koji će da vam se uvali kada  god vidi da vi spavate. Moram priznati da najviše voli kod mog dragog da se mazi, njih dvojica imaju tu neku posebnu vezu, neobjašnjivu za mačku i vlasnika. Ali ipak najbolje je kada smo svo troje ujutru pospani, ne zna se ko koga češka i ko više uživa :).

Kako Džulijan  provodi dane od svitanja do sumraka do svitanja?

Zbog njega smo počeli da navijamo alarme za buđenje sat vremena ranije, jer ono što bi nama trebalo da predstavlja znak za ustajanje njemu predstavlja savršenu priliku da se smesti u krevet i zahteva češkanje od svojih ljudskih podanika. Sumrak obično podrazumeva gledanje serije zajedno sa nama, a sve ono između svodi se na jelo, spavanje i igru, kao i svaka mačka. Mada, on bi se verovatno igrao po ceo dan, da postoji dovoljna zaliha vezica u kući ili golubova koji lete pored prozora.

Ako bi mu se pružila prilika da li bi Džulijan želeo da ulovi miša?

Da miševi kojim slučajem imaju krila, definitivno. Za obične miševe ne mogu da tvrdim :)

Kada bi Džulijan progovorio, šta bi prvo rekao?

Gde su moje vezice?

Anegdotica iz Džulijanovog života

On je prilično uobičajena mačka koja živi u stanu pa samim tim i nema mnogo mesta za anegdote... osim možda onog jednog momenta kada je potpuno izignorisao vrata od terase i zaleteo se da uhvati goluba. Zveknuo se kao kreten, sa sve razmazanim otiskom njuške u staklu :). Pored toga, svaki dan sa njim je zapravo zabavan na svoj način.

Da, da, znam o čemu sad mislite - čari i savršenstvo mačećeg života još jednom su dokazane, zar ne? 

Hvala Mariji i Džulijanu na odvojenom vremenu!

PS Kolika je to slučajnost da je moj rođendan samo dva dana pre Džulijanovog, a njegova vlasnica mi je imenjakinja? Hm! ;)

Sve mačke Pefkohorija

Mačke blogerske - Pickpocket, Mica i Prca

     Ona se zove Slavica, ali svi ćete sigurno znati ko je kada kažem Pickpocket. A iako je Pickpocket, ona vam neće isprazniti džepove, ona će ih napuniti najčarobnijim stvarima iz svoje prodavnice, još će vam i dodati poneki. Trenutno svoje snove sanja u Lisabonu, a mi sa njom. I dok je ona tamo, malo ćemo joj pričuvati Micu i Prcu, makar ovako virtuelno, pa zato moramo prvo da ih dobro upoznamo.

All photos by Pickopocket

Lična karta

• Ime(na): Slavica, Mica (Matora) i Prca (Mala)
• Datum i/ili godina rođenja: Mica nekad u junu 2010. a Prca 19. aprila 2012. godine
• Pol: djevojčice
• Rasa: domaće mačke

Kako su se upoznali Slavica i Mica i Prca, i kako su dobili imena?

Mica je tog ljeta 2010. godine došetala do našeg dvorišta i svi smo se zaljubili. Bila je sva mala, mršava i čudna, brzo smo je umotali u dekicu, odveli kod doktora, sredili i za nekoliko dana se pretvorila u veselu pufnu. I odaziva se na sva moguća imena i tepanja. A Prca je njeno dijete iz drugog braka. Htjeli smo da jednom ima mačiće, sve smo udomili, a najmanje, najprcavije i najsmotanije je ostalo kod nas. Tako je i dobila ime. Svi smo se zezali sa njom i zvali je Prca i onda je postalo kasno i to je ostalo jedino ime na koje se odaziva.

Micina i Prcina omiljena hrana?

Obožavaju piletinu. Mica je gospođa i prilično je probirljiva, dok je Prci samo bitno da jede. Vole krofne, kolače i nes kafu. Kad nije gladna, Prca gricka prepečeni hljeb, čisto da bi nešto žvakala.

Micina i Prcina omiljena igračka?

Najviše se igraju sa miševima koje sam im davno nekad sašila. Recimo da liče na miševe. Mica voli da vuče svoje igračke sa sobom, ljubomorno ih čuva i voli da spava sa nekom od njih. Kad ne spava i ne jede, Prca se igra i uopšte joj nije bitno šta je u pitanju, uvijek nađe sebi zabavu.

Micina i Prcina omiljena poza i prebivalište?

Zimi spavaju ušuškane pored kamina i stalno su komirane. Mica se izvrne na leđa i digne sve četiri u vis, dok Prca najčešće skupi nogice i meditira. Naravno, čim je neko krilo slobodno, one uskaču. Ljeti se samo razlijepe po pločicama i ne mrdaju.

U čijem se krilu Mica i Prca  najradije gnezde?

Mislim da im je najvažnije da se maze i da je neko tu a čije je konkretno krilo, to nije bitno. Kad smo svi na okupu, pijemo kafu ili tako nešto, onda biraju kod koga će da idu. Njuškaju i šunjaju dok ne odluče koje je najbolje.

Kako Mica i Prca  provode dane od svitanja do sumraka do svitanja?

Spavaju, jedu, igraju se, maze se. Malo se vole, malo se svađaju, ali uglavnom uživaju.

Ako bi im se pružila prilika da li bi Mica i Prca želeli da ulove miša?

Imale su priliku jer provode vrijeme i napolju. Mica ga je jednom ulovila ali se samo malo igrala  i pustila ga. Previše je dama da bi jela bilo šta što joj nije servirano. A Prca je smotana i nema šanse da bi ikad išta uhvatila i kad bi htjela. Često tako sjedi i tugaljivo gleda u ptice.

Kada bi Mica i Prca progovorili, šta bi prvo rekli?

Mazi me i gladna sam.

Anegdotica iz Micinog i Prcinog života

Svaki dan je nova zabava. Najzanimljive anegdote su vezane za njihovo zajedničko druženje. Način na koji se vole, igraju, grle, kako brane jedna drugu, ali i kako se svađaju i mrze. Neodoljive u svakom slučaju. Inače, u kući imamo i zeca, Čarlija. On ih ne podnosi a one obožavaju da ga maltretiraju. Svaki put kad legne da spava, Prca se privuče i nasloni leđa na njega i tako kunja.

Hvala, Mici, Prci i Slavici, što su se družile sa nama i što se pridružile lepom Njanji kao divne mačke blogerske.

;)

Mačka kamena

         Deset godina idemo kod istog oftamologa u ovoj istoj zgradi i baš toliko mi je trebalo da primetim ovaj zid u holu. Deset godina! Za nekog ko primetu mačku iz aviona to je neobično mnogo, ali je bilo divno iznenađenje. I jeste, ovonedeljna mačka mi je malo kamena, ali je zato prošlonedeljna bila baš živahna...

;)

*English

Mačke blogerske

         Dragi moji, rešila sam da pređem u špijune. Vidite, to je on što se desi jednoj osvedočenoj crazy cat lady posle dugog perioda neizloženost svoj toj mačećoj divotu. Ona pošandrca, pobenavi i krene da špijunira tuđe mačke. Da, da, baš vas srećnika, koji imate tu čast da služite mačećeg vladara u sopstvenom domu. Tako da, ako ste i vi srećni poslužitelj monarha mačećeg soja, u narednih nekoliko meseci očekujte sletanje mog špijunskog mejla u vaš cenjeni inboks. Dakle, puštajte kandže, polećemo!

         Mali Iv i Njanja

           Ona nas je osvojila u sekundi. Istufnala nam srca, a dušu oblepila najslađim Vašijem. Naterala nas da žudimo za čajem, a čim sletite na njen blog voda će vam u sekundi poći na usta. Opčinio nas Cimet, jer ona voli M., a zajedno obožavaju jednog slatkog Njanju

Lična karta

• Imena: Ivana i Mihajlo
• Datum i/ili godina rođenja: Iv - 04.07.1986. Njanja - oko 10.09.2010.
• Pol: Ženski i muški
• Rasa: Džedaj i džedaj (mešanac, tigrasta, žuta rasa)

Kako su se upoznali Njanja i Ivana? Bio je to 4. oktobar 2010., nedelja. Nakon nekog festivala, prošetala sam se do parka zvanog Palas, gde sam se nalazila sa Matijom i nekim društvancetom. Sećam se da je padala kiša, bilo je hladno i dosta kasno. Lokalni šalabajzer je u jednom momentu prišao našoj pokisloj grupici na klupi i pitao nas da li bi neko od nas usvojio majušno, riđe mače, koje bi u suprotnom ostalo samo na ulici. Očarani, Mati i ja smo smislili da ponesemo mače Matinoj mami koja mnogo voli mace i stalno uzdiše za macama na ulici, ali se ne usuđuje da ih ponese sa sobom. Pakleni plan je bio skovan, taman bi joj to bi rođendanski poklon. I tako smo umotali malo, riđe mače u duksericu i poneli ga sa sobom kući. To veče je dobio ime Mihajlo, po jednom mjetal remixu poznate, khm, domaće pesme. Naravno, ubrzo je prozvan Njanja, zato što je stalno gunđao i proizvodio neke zvukove koji su podsećali na ''njanjanjanja''. Nakon dva meseca, Njanja je ipak prešao kod mene u dom, jer je Matina mama dosta dugo bila odsutna tokom dana, a bilo nam je žao bude sam toliko vremena. Tako je počela naša avantura. :) Kasnije sam saznala da je tog dana kada smo ga spasili ulice, zapravo bio svetski dan životinja.

Njanjina omiljena hrana? Kada bi mogao da bira, mislim da bi jeo sirovo belo meso do kraja života. I cveće, naravno - jer je vrlo romantičan. :) Recimo, dok ja kuvam i pripremam neko jelo sa belim mesom, on ima običaj da se propne na zadnje šapice i da prednje pruža u vis, tako kao da traži da mu dam malo. To sve ide uz propratno trtljanje, jer on ne zatvara usta po čitav dan. Toj sceni nikada ne mogu da odolim, zato uvek obrok delimo na tri dela. :) Eh, da, voli i mleko, odnosno kafu i šlag. Ponekad kada sebi spremim latte sa šlagom, ako ne vodim računa, ode pola kave. :) I ne znam da li je on jedini mačor na svetu koji obožava sladoled i hladni puding?!

Njanjina omiljena igračka? Uh, o tome bih mogla do sutra.. Imao je to jedno ''dete'' koje je obožavao, ali smo ga greškom bacili u đubre. Znam da sam preplakala taj dan, pa sam čak išla i po kontejneru da preturam, ali su ga lutalice već odnele. ''Dete'' je obično neka mala, krpena igračka. Za sada ih ima troje, jednog belog miša, jednu belu mišicu sa mašnom i sivog miša koji zvoni. Nosa ih svuda sa sobom; u pesak da piške, u posudu sa hranom da ih hrani, u krevet da spavaju zajedno. itd. Često ih donosi nama pred noge, pa čeka da se igramo i da ih bacamo po stanu, a onda on juri za njima, donosi nam ih ponovo na noge i tako u krug.

Mačke Istanbulske

       Ne, ne, nisam bila u Istanbulu, i sve do juče ne bih čak ni dodala nažalost ovoj tvrdnji. Istanbul nije bio na to do listi jer je previše blizu, liči, ima ga kod nas, u Sarajevu, Skoplju, svuda pomalo. Jednostavno nije bio visoko na listi prioriteta, kao na primer Lisabon... Sve do juče, dok nisam ukrala ove slike od nekoga ko se iz Istanbula upravo vratio, pun utisaka (poklona) i priča o mačkama koje haraju Istanbulom i osvajaju sve koji u njemu žive, koji dolaze, odlaze ili prolaze. Dakle, zbog ekstremnog potencijala za ulično uočavanje, jurenje, slikanje i maženje, Istanbul je upravo skočio na prvo mesto evropske to do liste. Sad, možete slobodno da zamislite mene kako jurim žuću oko harema, a za sultana ne hajem, 3, 2, 1...

;)

*English

Nedeljno frolikovanje

* Nedavno dostigoh leto dvadeset i deveto, a nedugo zatim za oko mi je zapalo i ovo. I shvatila sam da leto dvadeset i deveto treba da donese i nekoliko promena. Na primer, više nikada nećete čuti koliko sam strašno zauzeta. Odličan tekst, a i na pamet mi pada dosta ljudi, koji čak i ne spadaju u ciljnu starosnu grupu, ali trebalo bi im reći nekoliko stvari.

* Da, odgledala svih 60 minuta, don't hate me...

* Još jedan od onih blogova na kojima jednostavno morate da prođete kroz celu arhivu. I za čitanje i za gledanje, svi sastojci na svom mestu.

     I da, znate li ko još voli da ide na buvljak? Moj tata. Ipak, nasumična kupovina patika za ćerke mu do sada nije bila navika, mada je obavljena vrlo uspešno, nadam se da ćete se složiti. Samo, nas dve još uvek nismo zatvorile usta od čuda... A patike nosimo uobičajeno, jureći prijateljski raspoložene mačke po ulici, kako bismo nadomestili nedostatak krznenog zadovoljstva u kući.

;)

*English

Proleće stiglo

   Ko bi rekao da će prizivanje biti efikasno i uspešno... Elem, pošto je stiglo, ne zaboravite nekoliko bitnih stvari: 

* Poslušajte malo dobre muzike
Hvala Amelie!

* Pomazite nešto pufnasto
* Nasmejte se
* Pročitajte
*Kupite, uberite, ukradite, zatražite cveće!

A što se mene tiče - I'm off to see the Wizard!

;)
*English