Showing posts with label hats. Show all posts
Showing posts with label hats. Show all posts

29.12.11

Knjiga, mačka i ormar - Poklon ZAVRŠENO!

         
    Pošto se stalno žalim (ili možda hvalim) kako provodim sate heklajući, evo i plodova rada. A kako ste već tako divne dame (i poneki gospodin) i vreme je darivanja (što bi rekle reklame), red je da vam se zahvalim na divna tri meseca koliko smo proveli zajedno i da vam nešto poklonim. Ne, ne, nije u pitanju Betmenova glava na jelci (žao mi je ako sam vas razočarala), u pitanju je kapica (korisno u ove zimske dane, priznaćete) inspirisana crnom mačkom (pa da vidite ko će kome sada da pređe put). Ovo je jedna od prvih stvari koje sam naučila da heklam, naravno svima je jasno ko je ovde crazy cat lady. 




     Posebnih uslova za učešće nema, osim da ste u blizini (Srbija, Hrvatska, BiH, Slovenija, Crna Gora ili Makedonija) i da nastavite da budete tako fini kao i do sada i ostavite komentar. To je sve. Imate fore do 15. januara, a pobednika će proglasiti random.org (ili možda random cat). Ja ću se potruditi da vam uslikam kapicu i u jednoj kombinaciji koja mi je odavno na umu, da biste je videli u svoj slavi.

22.11.11

Pelerina...

       Baš sam rekla gospođici Psiho Mačkici kad je pisala o ponču, kad sam ja bila mala pončo smo zvali pelerina. Obožavala sam svoju pelerinu iz prostog razloga što se pelerina rimuje sa balerina, pa sam nekako verovala da sam kad nosim svoju pelerinu malo više balerina. Ah, pusti snovi petogodišnjaka! Nikada nisam bila balerina, ali mi je zato ostala reč pelerina, pa je šaljem u svet ovim putem, da se ne zaboravi.
      A ova pelerina je jedan od trofeja iz lova po buvljaku. Samo 200 dinara, a imala je i sestru. Na gomili je bila još jedna, crvena sa kapuljačom, kao da ju je Crvenkapa, lično, izgubila. Novčanik nije mogao da podnese ovu situaciju, tako da sam uzela samo ovu kariranu, ali sam i usrećila onoga ko je kupio drugu.
      Šešir je nasledstvo onog mog finog dečka, nasledio ga od dede. Kupljen je davno u Italiji, valjda, rečeno nam je samo čuvajte ga, vredi bar *** eura i posle toga se više ničega ne sećamo...



28.9.11

Kod ludog šeširdžije...




Ovo je moj omiljeni šešir. Predstavlja treći primerak u mojoj kolekciji od tri šešira (sad imam dovoljno za kafanu), a nekako mislim da je kupovina ovog šešira početna tačka eksponencijalnog rasta pomenute kolekcije šešira. Nosim ga po stanu, isključivo u specijalnim prilikama kao što je ispijanje kafe, ručak i večera, isprobavanje novih ili starih cipela (odeće i sl.), ogledanje, a ponekad čak i dok stavljam veš u veš mašinu. (U slučaju da se neko pita još ni jednom nisam udarila u vrata, sve vidim, iako možda ne izgleda tako).
Patila sam za ovakvim šeširom još od srednje škole (znači veoma dugo) i sad kada ga končno imam, ispostavilo se da ga nosim samo u specijalnim prilikama… po stanu. Nije da sam preterano stidljiva po pitanju oblačenja, pa šta ako me neko čudno gleda, navikla! Ali ovaj šešir mi uliva neko strahopoštovanje pa sve mislim da moram da pazim kada ga nosim, da li da ga skinem kad uđem u neku radnju, da li da ga nosim ako sija sunce ili kad pada kiša, da li da ga skinem u znak pozdrava starijim ljudima na primer, jer znate oni su ipak živeli u vreme ,,etikecije’’… i uvek kad skupim petlju, stavim ga na glavu i kažem: SAD IDEMO HRABRO!, u glavi mi se uključi kviz 1000 pitanja o šeširu. Situacija je postala toliko alarmantna da sam čak odgledala i prilog gđe Ruške Jakić o nošenju šešira i ‘ne, nikako momentima’, i tek mi sad ništa nije jasno...
Ima li još nekoga sa sličnim problemom ili predlogom rešenja ili nekoga sa pravilnikom za nošenje šešira? Jer neki dan sam videla ovo i ponovo dobila napad hrabrosti, e tako se nosi šešir… u svakom slučaju uvek mogu da se slikam u njemu i da vidim sebe u masi ;)

P.S. dostigli smo broj od jubilarnih 14 pregleda bloga, jeeeeej ;D
Zahvaljujem vam se na lepim komentarima, nadam se da je ovo početak mnogo lepih prijateljstava i što bi rekla Vesna Trivalić u ulozi Cakane: hvala, mnogo ste lepi! :* 

Friends