* Štrikanje je trenutno stanje uma kome ne mogu da pobegnem (nije da se trudim). A što se Kerija tiče, pazite sad ovo: žrtvovao se u marketinške svrhe, tamo negde četrdesetih, u vreme rata. Pošto je štrikanje bilo ženski posao, on je pokazao moralnu hrabrost učeći da štrika. E, Keri, Keri, nešto ti teško ide, gde je ta mačo nadmoć, da nije teta sa naočarima prestroga ili su igre preoštre? Bući, bući (biiič!)
* Odavno sam
prestala da manekenke gledam kao uzore za bilo šta. Priznajem, imala sam fazu,
ali poraste se. Shvati čovek da svako radi svoj posao, koji god bio, na ovaj
ili onaj način, neki su nam stalno pred očima, neki su potpuno nevidljivi, i
svi nam se više ili manje sviđaju ili nam se uopšte ne sviđaju, ako uopšte i
znamo za njih.
Ipak, moram da priznam slabost na Karli Klos. Nije da sam konstanto pratila sve što radi, ali se nekako uvek nalazila u
onome što mi se svidi, a pri tom je bivša balerina (slaba sam na sve vrste
plesa), i ume da kaže po koju mudru. Dakle lepa, pametna i uspešna... i
što je najluđe od svega tek je napunila 20!!! Kod te informacije sam se slomila
i dobila je trenutak.
Photograph by Ryan McGinley |
A taj
trenutak je utopljen u moju (našu?) omiljenu temu - putovanje. Dakle Karli u putopisu Nikaragvi. Ja ću putovati svetom, makar i tek u osamdesetoj, i to uzduž
i popreko. Zato i volim kad naiđem na ovakvu reportažu koja ne servira
stilizovanu turističku sliku, već sirove činjenice. Ako poželite da vidite i Nikaragvu odlično, ako
ne, još bolje, verovatno i nije za vas.
* Pretpostavljam da ste u svojoj blogerskoj ili blogočitačkoj karijeri već naišli na Kinfolk magazin i da ste kao i ja pali za slobodu, očarani au naturel estetikom. Samo, da li ste se nekada zapitali koliko je ona, u stvari, deo trenda.
HILDA GRAHNAT |
Oprostite mi, znam da je nedelja.
;)