Malo ovoga i malo onoga

     Nominovala me Pepljuga, podseti me na mladost, školu i leksikone, pa sam se primila posla, baš kao onomad u osmom razredu, sve sam dobro promislila. Kazaću vam ja šta imam, al' da mi se ne smejete, jer ona pitanja iz ormara, to sam rešila brzo, ali ova druga iz nesesera... Molim da se ne smejete. 

     

     Znate, otkrila sam ja vas, bjuti blogerke, još davno, tamo negde na proleće. Da, da, vas domaće, balkanske, što znate šta ima u Liliju i DM-u, jer ja nemam pojma. I očarale ste me i začarale. Nedelju dana sam vam u bunilu iščitavala blogove i bukmarkovala kao luda razlike izmedju ove i one BB kreme i sličnih čudesa. A onda sam u narednih nedelju dana ispraznila Lili, DM i svoj novčanik. Malo sam vas proklinjala sa sve šimerom na faci i mnogo zdravog sjaja. 

     (I da, na jednom mestu sam tražila Zlaja miScelarnu vodu... Možete sad malo da se smejete, ali zato ubuduće pomozite sestri sa malo transkripcije, od pomisli na prodavačicin pogled i dan danas pocrvenim.)

Šminke

Rumenilo ili bronzer - Htela sam ja da kupim taj bronzer, nego nisam znala gde da ga stavim, sve mi se čini da nemam baš toliko mesta na faci. Pored korektora, rumenila, sjajiše i miriše, gde ću ga, ljudi? Dakle, rumenilo ružičasto volem!

Sjaj ili karmin - Labelo, jerbo više volim da se ljubim, a njemu ne stoji ni sjaj, ni karmin, pa sam batalila. (Ali posedujem i jedno i drugo, samo za slikanje...)

Ajlajner ili maskara - I jedno i drugo, i to maskara bez ajlajner može, ali lajner bez maskare nikako (osim kad sam se par puta zanela pa zaboravila...)

Puder ili korektor - Za svaki dan, ni jedno, ni drugo, kad je hladno BB krema. Opet, za specijalne prilike posedujem sve zajedno, a korektor mi najčešće zatreba.

Presovane ili senke u prahu - Valjda su moje presovane, ja sam računala da je to sve u prahu, pošto uvek sve naokolo zaprašim njima. E, vidite, ovo do sad su bile osnove, to sam ja kao savladala, sad već prelazimo na teža pitanja, viši nivo, advanced.

Četkice ili aplikatori - Imam četkice, raznih ih imam, baš ih nešto volim. A ovo drugo, to je valjda ono sundjerasto... i toga imam. I jedni i drugi izlaze u, gore pomenutim, specijalnim prilikama.


Nokti

OPI ili CG - OPI najradije gledam po izlozima i divim se izboru boja. Ne znam šta je CG, ali sve vam verujem. Ja kupim na ulici, valjda može i tako.

Dugi ili kratki - I dugi, i kratki, i srednji, sve volim. Sve zavisi od količine sudova i vremena.

Akrilni ili prirodni - Akrilno mi nikad ne zvuči dobro za bilo šta...

Svetli ili tamni - Uglavnom zimi tamni, leti svetli.

Cvetići ili bez cvetića - Hm, nisam razmišljala o tome, ali što da ne. Jedno vreme sam volela da ih lakiram u bež i da na domalom crtam malog, malog miša, ne znam šta bi on mislio o cveću.

Telo

Parfem ili Splash - Parfem ili ŠTAAAA? Imam jedan lep parfem. Pogodili ste, da, za specijalne prilike. Više volim da miriše čista kosa i nešto onako malo limunasto.

Losion ili puter za telo - Puter? Stvarno postoji puter za telo ili se uzme onaj iz frižidera? Za sad losion, dok ne otkrijem šta je taj puter.

Gel za tuširanje ili sapun - E, konačno jedno prosto. Gel.

Lush ili drugi brend - Kijala sam svaki put kad prolazim pored Lush radnje, ali osim toga, nemam isključiva osećanja prema brendovima.


Moda (sad mi je malo lakše)

Farmerke ili trenerke - Farmerke, jer trenerku i helanke ne priznajem kao legitimnu garderobu. To je garderoba sa posebnom namenom (ne, ne, ne za vežbanje, za ležanje).

Dugi ili kratki rukavi - I jedno i drugo.

Haljine ili suknje - I jedno i drugo.

Pruge ili karirano - Više pruge, ali i karirano može.

Papuče ili sandale - Sandale su zdravije za stopala (mig, mig, trep, trep, volim i vas, papučeeee).

Marame ili kape - Kape, kape, šeširi, šeširi. I marame, naravno, ali za oko vrata, da se razumemo.

Viseće ili (!?)neviseće minđuše - Neviseće u svim oblicima i veličinama.

Ogrlice ili narukvice - Ogrlice, velike i vrišteće, narukvice, tanane i diskretne.

(Ček, ček, a gde je prstenje, ja volim prstenje, i veliko i malo. Da se ispravi ova nepravda.)

Štikle ili ravna obuća - I jedno i drugo, sve dok se pogodi vreme i mesto.

Kaubojke ili jahaće čizme - Jahaće.

Jakne ili dukserice - Rastala sam se sa duksericama otprilike u vreme kad sam se rastala sa studentskim životom (daaaaavno).


Kosa

Lokne ili prava kosa - Kako priroda kaže. U mom slučaju lokne.

Punđica ili rep - I jedno i drugo.

Lak za kosu ili gel - Ne, ne, ne, nema potrebe. Kad ima, uglavnom lak.

Duga ili kratka - Opet, kako priroda (i duša) kaže. U mom slučaju srednje duga.

Svetla ili tamna - a gde je ovde crvena? Podržavam Pepeljugin protest.

Šiške na stranu ili prave šiške - Joj što ja volim te prave, ali priroda kaže jok!

Random

Kiša ili Sunce - SUNCE!!!

Leto ili zima - Leto (i proleće, i jesen, i zima kad nije prava zima)

Jesen ili proleće - Vidi iznad

Čokolada ili vanila - Sve, sve, i jagoda i višnja i limun i rum, i sve!

E, sad moje nominacije - biće da sam poslednja, jer sam mnoge koje bih nominovala već pročitala, a neke druge koje bih nominovala možda nisu u mogućnosti da se sad bavim ovim ili onim, ali pokušaću. Nominovala bih Sašku, ako joj bebac dozvoli, i Taktaticu isto tako. Nominovala bih i Marsovku, ali ona se bavi nekim drugim stvarim (:*). I Dadu, ako nije i ona otišla da se bavim nekim drugim stvarima...

;)

Pinteresantna stvar

      Sećate se ono nekada davno (dobro, relativno davno) kad smo čuvali 'inspirativne' slike na hardu. Dragoceni gigabajti bili su zatrpani odećom, cipelama, mačkama, kuhinjama i tropskim ostrvima, barem moji. Save as, save as, save as.... Šta se s njima dešavalo posle? Nemam pojma. Znam da sam uspela da kupim jedne cipele koje su baš ličile na jedne koje sam do tada obožavala virtuelno, u folderu cipele, samo druge boje (e, baš ove plave - liče, zar ne?).

     Znam i da sam jednom na Fejsbuku napravila album pod nazivom ,,Maj imedžind lajf'' u kome sam iskombinovala sve savršene autfite, kuhinje, kuće, malo privatno tropsko ostrvo, i u kome sam tvrdila da ću se udati 3 puta. Jednom za princa Harija, zbog kraljevskih dragulja, naravno. Drugi put za Džejmija Olivera, jer je sladak i dobro kuva, i treći put za Juana Mekgregora zbog ARRRRR! I da, zadržaću svog dragog kao ljubavnika za sve to vreme, jer ga obožavam, naravno.

     Tako je bilo nekad, a danas, danas imamo Pinterest. Pinterest kome dajem sate i sate za kojima ne žalim, Pinterest na kome obitavaju moje želje. I baš volim kad nekoliko dana nemam vremena ni da škicnem, pa se onda vratim sa šoljom kafe i skrolujem li, skrolujem. Pinterest mi znači i knjige, i mačke, i ormare, i još mnogo, mnogo toga...

     Nego, postane sve to ponekad frustrirajuće, neko tamo sve to ima, a mi gledamo slike. Ne, ne, ili je poenta bila da se inspirišemo. I tako mi dođe da se pored sklapanja svih tih tabli savršenstva malo i inspirišem, da se ostvarim, da nemaju sve to samo ti neki oni, da imam i ja.

     E, na tabli jewels stoji mi ova ogrlica, a u kutiji sa (pomalo odbačenim, ne-znam-šta-mi-bi) nakitom, stoji mi lanac iz ovog posta, koji se doduše nikada nije ni predstavio kao ogrlica.

     

 
     Verujem, zapravo, da je karijeru započeo krajem devedestih, na struku neke, recimo, ljubičaste, leopard haljine, pod vašarskom ili svadbenom šatrom, negde u Istočnoj Srbiji. Elem, vidi se u njemu potencijal. I dohvatim se klešta, skratim ga za tih nekoliko povećih alki i ostavim samo ove fine, geometrijske, i totalno se istripujem da mi vrši pos'o baš kao ta ogrlica s Pinteresta.

     I sad tu prvu pinteresantnu stvar nosim baš često, a ona je totalno zaboravila svoju nekadašnju karijeru, majke mi...

                                                                            

;)

*English

Gospodarica prstenja

     Često nosim prstenje. Nekada sam često nosila velike minđuše. Narukvice nosim samo ponekad.

     Kada sam se ofarbala u crveno i kada sam shvatila da je talasasto i kovrdžavo najprirodnije stanje moje kose, prestala sam da nosim velike minđuše. Postale su suvišne. Još uvek ih imam, ali čuče u kutiji i čekaju neke mirnije kose. Sada nosim male minđuše. Imam jednu rupu na levom, i dve na desnom uhu i volim da kombinujem minđuše, par na desnom, a neka sasvim treća na levom ili sve tri različite, ili sve tri iste. Uglavnom samo malo sjaja da ponekad bljesne kroz kosu.

     Jednu tanku srebrnu narukvicu sa cvetom nosim već jedanaest godina. Pokazaću vam je jednom. Bila je prvi rođendanski poklon od njega i skidam je samo u vanrednim situacijama (kao na primer sada, jer je na popravci, khm!).

     Ali kada je prstenje u pitanju tu sav minimalizam prestaje. Jasno se sećam svoje prve opsednutosti prstenjem, tamo negde devedestih, u osnovnoj. Moja najbolja drugrica je imala divne ruke, nežne, elegantne, kao balerina. Posledica prvih naleta puberteta, devojaštva. Ja sam krenula ranije u školu, bila sam godinu mlađa od svih i moj pubertet nije bio nigde na vidiku, moje su ruke još bile dečije. Ona je dobila dva srebrna prstena od dede, iz Austrije. Ja sam imala kolekciju plastičnog prstenja sa vašara i iz Kinder jaja.

     Onda mi je tetka poklonila tanušni, mali prsten od belog zlata, a mama jedan srebrni. Pa sam otkrila radnjice sa bižuterijom i počela sam sama da ih biram, samo da ih bude što više i da budu veliki. Moja drugarica i ja smo slagale svoje kolekcije, dogovarale se koju ćemo kombinaciju sutra za školu. Šta ide na palac, kažiprst, mali prst. Skidale smo ga samo pred spavanje i pre fizičkog. Sve smo kačile na kaiš sata da se ne zagubi.

    Tako sam i ostala bez tetkinog prstena. Neko je za vreme fizičkog uzeo moj sat iz svlačionice, svo prestenje, i tetkin prsten...  tetke više nema.

***

      E, ovo gore na slici vam je većina moje kolekcije prstenja danas. Često nosim prstenje. Ponekad samo jedan, ponekad koliko god mogu da stavim. Samo jedan je od srebra, dva su od drveta, zlata nema. Ostalo je bižuterija, ali sve sam ih pažljivo birala i volim ih.

     A sve sam vam ovo ispričala jer sam planirala da vam s vremena na vreme ovde pokažem i kombinacije prstenja koje trenutno nosim, a počinjem sledeće nedelje.

;)

*English

Želim da...

            ... me ne zaboravite, dok se smrzavam u fotelji ispod ćebeta. I želim da obučem sve ovo, uskoro, vrlo uskoro.

Bela košulja – Nekoliko puta sam čitala o tome kako su Gap bele košulje fenomenalne, divne, i ostalo u superlativima, a onda sam jednu, srela, upoznala i zavolela, sasvim slučajno, za 400 dinara u second hand radnji. Bela, ukrojena, fino strukurana. Pamuk čvrst, pomalo podseća na papir, ne previše tanak da bi izgubio oblik i jako me lepo grli (sa svih strana ;)).

Pantalone – Već ste ih sreli ovde, kupljene zimus na buvljaku za 50 dinara. Viskoza je morala da prezimi zimu i dočeka proleće, pridruži se ostalim šarenim pantalonama*. Samo što se sudbina ponovo surovo igra sa njima, ah!

           

Torba je bila novogodišnji poklon. I ona je, jadna (ja), jedva dočekala da vidi sunce.

Naočare – Vrlo vintage mamine naočare, sa početka devedesetih. Prozvane su kameleon naočare jer im je ova roze traka bila na cvetiće, prave prolećne roze i bele, sve dok ih se nas dve sestre nismo dočepale. Onda su dve sezone nosile ljubičastu traku, a za sledeće dve smo poželele malo veći kontrast i za sada smo stale kod roze, a šta nosi novi dan, videćemo.

Knjiga – (Losos sumnje, Daglas Adams) Iako tehnički nije roman, barem ne dovršen, ovo je moja omiljena knjiga. Sastavljena je od Adamsovih članaka, priča i intervjua, i početka još jednog romana o Dirk Džentliju, pronađenih, prikupljenih i objavljenih posle njegove (prerane) smrti. Ja sam ostala zauvek osvojena pričom o ronjenju** sa đavoljim mantama kod Velikog koralnog grebena u Australiji. U knjizi je i početak romana Losos sumnje i verujte mi patićete za ostatkom. Na veliku žalost ove planete, a i čitavog univerzuma, ostatak nećemo saznati...

Lak, sulude boje, pridružen kolekciji.

Prsten, jedan od onih koje nikada ne bih skidala, osim pre spavanja da ne bi došlo do ozbiljnijih povreda.

Cipele birajte!

* Mislim da se svi koji me viđaju poslednjih nekoliko meseci pitaju da li uopšte više i posedujem jednobojne pantalone.

** Reče žena od dvadest i devet koja i dalje drži nos kad roni i davi se posle 5 minuta plivanja, a želi, strašno želi da roni sa đavoljim mantama kod Velikog koralnog grebena...

;)

*English

Dnevni pregled

Nedelja se vuče polako, nogu pred nogu, a ja šta ću nego polako za njom (naravno, sa fotoaparatom u ruci, zar bi neko sumnjao u to...)

I tako probudim se, pa srknem kaficu.

Pa se onda malo pravim da radim. Kraj godine deca popravljaju ocene, a ja sam hitna pomoć za kečeve...

Čupam kosu zbog manično depresivnog vremena.

I na kraju zahvalim višoj sili, koja god da je bila odgovorna, što imam minijaturnu ruku, pa mogu da kupim dečje prstenje, hvalaaaa!

;)

*English

Ogrlica sa dva lica

     Znate kako u životu svake žene dođe trenutak, dan, mesec, godina, kad počne da napada stvari... lakom za nokte (!?) i nemilosrdno farba sve pred sobom (ne znate? Biće da sam ja u pitanju...). Elem, moja letnja kolekcija lakova za nokte, priznajem, raste eksponencijalno. S druge strane, izgleda da rast kolekcije ogrlica nije bio dovoljno eksponencijalan, te sam morala da intervenišem.
     Od kad sam kupila ovu ogrlicu, iz nepoznatih razloga me je privlačilo i njeno naličje, u najmanju ruku koliko i lice, ako ne i više. Bilo je nešto u vazduhu ove subote, na +40, i u sortiranju lakova po boji, što je pokrenulo kreativne struje (barem one koje još nisu isparile) u meni, i tako sam od jedne ogrlice dobila dve. Primetite i, ne naročito suptilno, iskorišćene trendove - malo neon, malo ombre. Ali da se razumemo, to je sve što će trendovi dobiti od mene, barem ove sezone.
     I, koliko vi imate zabeleženih napada lakom za nokte ove sezone?

;)

*English

1, 2, 3 treći put

Prvi ponedeljak za nešto staro u ovoj godini. 

Kada sam bila osmi razred drugarica me je ubedila da svako treba da ima svoju amajliju (posledica toga što joj je deda sa putovanja doneo ogrlicu sa velikim metalnim priveskom i rekao joj da je to amajlija). I tako je počelo moje putešestvije da pronađem svoju, sada neophodnu, amajliju. Kinezi su tek počeli da se naseljavaju u zemlji Srbiji, pa je njihova roba još uvek spadala u egzotiku (a danas...) i kod njih sam i pronašla belo srce, koje je narednih nekoliko godina na kožici, oko mog vrata, revnosno vršilo svoju dužnost amajlije. Onda je sister htela svoju amajliju, pa smo pronašli ovo plavo. Za ovo treće nemam pojma odakle nam, možda je i mami trebala amajlija. Sve sam ih u pronašla pre neki vikend u sesiji bauljanja po roditeljskom gnezdu. Mislim da će poslužiti za neki budući UBS (Uradi Bre Sam).

Narukvice kupljenje za 50 dinara na buvljaku, pre 5-6 godina. Ne odvajam se od njih, uvek su u neseseru. Sa veće mi je otpala jedna pločica kada sam se lupila u stub u gradu nemam pojma kako, ali čula sam kad je otpala samo nisam shvatila šta je u pitanju. Tek kad sam videla da jedna fali, vratila sam se i pola sata tražila oko pomenutog stuba , ali nisam je našla. Ne primećuje se da nedostaje, ali ja znam i duša me boli.

A u već pomenutoj sesiji bauljanja po roditeljskom gnezdu izgubila sam labelo. U ovim prijatnim danima labelo je jedna od osnovnih životnih potrepština, to svi shvatamo. Ali nedeljom u malom rodilteljskom gradu, teško ćete kupiti novo. A onda nastupa tata. Ima on jedno novo neotvoreno, odlično je, svaki dan koristi svoje. Prva pomisao O NE, ali na insistiranje probam i otkrijem novu ljubav prema grožđanoj masti. Mala, slatka, roze, sa jagodicama, ko bi joj odoleo. Ova je stvarno dooobra.

;)

*English

   

1, 2, 3 drugi put

              I ove nedelje je ponedeljak dan za dobre stare stvari. Ogrlicu sam kupila u jednom od najuspešnijih napada na sniženje pre jedno dve godine. Zovemo je dr. Zoidberg (ljubitelji Futurame, da, ne?). Uz dva prstena iz prethodnog posta, ova ogrlica često provede dane i dane u mojoj torbi.

       Narukvicu sam našla na buvljaku za čitavih dvadeset dinara. Poprilično sam sigurna da bi je tog dana bacili da je nisam uzela. Morala sa da je rastavim, očistim i ponovo sastavim (znate ono kad vam ostane deo viška, ali nemate pojma kako, e, jedna žica i dalje grebe). 

       Rukavice su takođe deo ulova sa buvljaka. Ne usuđujem se da kažem da su koštale čak pedeset dinara. Ne znam koliko se vidi na slici, ali srebrne su i od najmekše kože. Doduše, iako ih imam već dugo i dalje nemam nijednu jaknu sa kraćim rukavima, u kojoj bi se videlo da su duge. Dobro, dodajem na spisak.

;)

*English

1, 2, 3 okreni se

       Decembar nam se mota oko nogu, pa se baš nešto mislim kako ovo moje plavo nebo više nije prikladno. A u glavi mi samo sijalice za jelku, one fine kineske, može bele, plave ili šarene. Prošlogodišnje sam likvidirala negde u martu, bila sam previše zahtevna po pitanju stila svetlucanja, pa su na kraju uz veliko puf, nekoliko varnica i prijatan miris spržene plastike, one digle ruke od mene. Još nisam kupila nove, ali su zato dobile počasno mestu na hederu. Može?
      A dok ne stignemo do Nove godine, poklona i svega ostalog novog, ja sam htela da vam pokažem nešto staro. Od danas je ponedeljak* dan za stare stvari, da se ne bi zagubile kad stignu nove, da se ne osete zapostavljeno. Dakle ponedeljak, dan za ono što već imamo (možda zaključimo da nam i ne treba novo*).

1. Dva omiljena prstena - imam ih već dve godine i stalno ih nosim sa sobom, makar i u torbi, ako mislim će mi smetati na ruci.
2. Bata i Seka su sa mnom od petog razreda. Seka liči na moju sestru i zato sam je obožavala, kad sam bila mala želela sam ravnu plavu kosu kao njih dve. Batu je izabrala moja sestra jer je podsećao na najboljeg druga. Danas stoje na polici sa knjigama na počasnom mestu. Bata je u međuvremenu izgubio cipelu, ali se još drži, pravi je frajer.
3. Zlatni sat je mamin, a srebrni tatin (nisu su stvarno zlatni i srebrni, naravno, inače ne bih ja bila ovde). Nijedan ne radi, ali ko još danas nosi sat da bi video koliko je sati, je li? Tatin je čak i na navijanje, pa za njega još ima nade.


Ako još neko odluči da podeli svoje blago neka ostavi link u komentarima, želim da vidim. 
* I sledeće nedelje će ovaj post stvarno stići u ponedeljak, ove ga je sprečio heder u izgradnji.

*English