31.12.11

Srećna Nova godina!


Želim vam svima prijatno veče i društvo divnih ljudi!


                         ;)
                     P.S. Poklon!

29.12.11

Knjiga, mačka i ormar - Poklon ZAVRŠENO!

         
    Pošto se stalno žalim (ili možda hvalim) kako provodim sate heklajući, evo i plodova rada. A kako ste već tako divne dame (i poneki gospodin) i vreme je darivanja (što bi rekle reklame), red je da vam se zahvalim na divna tri meseca koliko smo proveli zajedno i da vam nešto poklonim. Ne, ne, nije u pitanju Betmenova glava na jelci (žao mi je ako sam vas razočarala), u pitanju je kapica (korisno u ove zimske dane, priznaćete) inspirisana crnom mačkom (pa da vidite ko će kome sada da pređe put). Ovo je jedna od prvih stvari koje sam naučila da heklam, naravno svima je jasno ko je ovde crazy cat lady. 




     Posebnih uslova za učešće nema, osim da ste u blizini (Srbija, Hrvatska, BiH, Slovenija, Crna Gora ili Makedonija) i da nastavite da budete tako fini kao i do sada i ostavite komentar. To je sve. Imate fore do 15. januara, a pobednika će proglasiti random.org (ili možda random cat). Ja ću se potruditi da vam uslikam kapicu i u jednoj kombinaciji koja mi je odavno na umu, da biste je videli u svoj slavi.

27.12.11

Stiže Nova Godina




Posledice velikog talasa šljokica koji je zapljusnuo naš topli dom.
1.     Sijalica koja je odbila saradnju sa lampom postala je je lampion...



2.     Papir, papir, zlatni krep papir i kićanke:


3.     I na kraju flaše, sveće, imela i još malo papira i šljokica:




Sve se završilo ovako..


A tek tepih...



Nadam se da uživate u pripremama. Sutra U četvrtak imam specijalno iznenađenje za vas, svratite, Deda Mraz je blizu...
;)

20.12.11

Lista žeeeelja.........


Dragi Deda Mraze, molim te da, ako ovo čitaš, imaš u vidu da uprkos tome što mi je šljokica upala u oko, nisam odustala od prazničnog duha. Ovo je moj spisak želja, vrlo je kratak (i ako mogu da dodam, na njega sam stavila samo neophodne stvari, dobro ajde uslovno rečeno neophodne).


Broj 1: želja za ovom knjigom je naravno rezultat profesionalne deformacije. Mislila sam da ću je naći ovde u Beogradu, ali nisam uspela. Ipak, skoro sam od koleginice čula za jedan australijski sajt za prodaju knjiga koji ne naplaćuje isporuku, a knjige , zamislite, stižu i do nas (potvrđeno, kaže devojka knjiga joj stigla za nedelju dana kako su joj i rekli). Tako da ljubitelji knjiga obradujze se, bacite šešir uvis i kliknite ovde
Broj 2: nešto pufnasto, da obučem. Ne pravo, samo kobajagi, i ne mora baš ovo. Verovatno bi bilo idealno kad bih uspela sama da ga nadjem, u stvari i jesam u potrazi za jednim ovakvim, i to već godinama. Onoliko koliko želim onaj šešir, toliko želim i ovakav kaputić. Možda je 2012. godina u kojoj ćemo se naći, a onda ću možda uspeti i ovo ili ovo.


Broj 3: dobila sam ovu maskaru za 8. mart ove godine i pravo da vam kažem razočarala sam se kad sam je otvorila i videla da je braon. Ali dama koja ju je kupila je smatrala da je braon idealna zbog moje crvene kose. Da samo znate koliko je bila u pravu, nikad češće nisam nosila maskaru. A tek pakovanje, ništa lepše, i znam da se na ovoj slici ne vidi lepo i moraćete da mi verujete na reč, ali još jednom ništa lepše! Mada, moraću da priznam da je situacija postala obeshrabrujuća kada sam videla cenu. Možda ću otići do parfimerije samo da je malo držim u ruci (verujte mi, zbog pakovanja, i to je posebno iskustvo), a maskara mi svakako treba, ali moja mašta može svašta...
Broj 4: e, od kako su tačkaste čarape doživele big bum poslednjih par godina, niko nije bio srećniji od mene. Kad sam bila mala imala sam tamno zelene tačkaste, i nosila ih samo u posebnim prilikama sa posebim haljinicama. I verujte danas sa 27 nisam toliko pažljiva sa čarapama, koliko sam s ovima bila kada sam imala samo 7. Prethodni par je stradao na svadbi jedne od naj drugarica, vreme je za sledeći.
Šta ste vi napisali Deda Mrazu?
;)

18.12.11

Počelo je!


     
          Upozoriću vas na vreme, stvari se menjaju, postaju ozbiljne. Nova godina se bliži, šljokice vrebaju iza svakog ćoška. Nema više vrdanja. Od danas krećemo u ozbiljnu akciju. Birajte oružje, makaze, lepak, sjaj, ukrasni papir, mašne. 
Dakle u pomoć stižu linkovi - izdanje: uradi sam. Ja sad idem u napad šljokicama na sve što se kreće i ne kreće, svejedno koliki otpor pruža, a vi javite kako napredujete...


Misija 1
* Misija 2
Misija 3

P.S. Mačak postavljen u pokušaju da vam skrene pažnju, čisto da bi se proverila vaša predanost misiji. 
;)

15.12.11

The Elements of Style Illustrated : William I. Strunk

The Elements of Style Illustrated : William I. Strunk : 9780143112723
The Elements of Style Illustrated : William I. Strunk : 9780143112723 (clipped to polyvore.com)

*Bloger i Polivor su odlučili da me obraduju danas. Ovo nisu bili planirani postovi, ovo je bila priprema za post, ali kako kaže naš narod što je babi milo... Ja sam samo prikupljala ono što želim, a Polivor je to poslao Blogeru (a Bloger nadam se Deda Mrazu). Do pravog posta ostavljam samo knjigu, jer nju želim naj najviše i već dugo, dugoooooo...
;)




12.12.11

1, 2, 3 drugi put

              I ove nedelje je ponedeljak dan za dobre stare stvari. Ogrlicu sam kupila u jednom od najuspešnijih napada na sniženje pre jedno dve godine. Zovemo je dr. Zoidberg (ljubitelji Futurame, da, ne?). Uz dva prstena iz prethodnog posta, ova ogrlica često provede dane i dane u mojoj torbi.
       Narukvicu sam našla na buvljaku za čitavih dvadeset dinara. Poprilično sam sigurna da bi je tog dana bacili da je nisam uzela. Morala sa da je rastavim, očistim i ponovo sastavim (znate ono kad vam ostane deo viška, ali nemate pojma kako, e, jedna žica i dalje grebe). 
       Rukavice su takođe deo ulova sa buvljaka. Ne usuđujem se da kažem da su koštale čak pedeset dinara. Ne znam koliko se vidi na slici, ali srebrne su i od najmekše kože. Doduše, iako ih imam već dugo i dalje nemam nijednu jaknu sa kraćim rukavima, u kojoj bi se videlo da su duge. Dobro, dodajem na spisak.



;)

11.12.11

Vikend i dijamant

kisa ce...

        Još jedan vikend-maštarija post. Ovo toplo vreme je totalno raspametilo moje spajder-modno čulo, pa je polivor kolaž dobio letnje platforme uz kišobrane...


* Juče sam naišla na ovu sliku... daću vam trenutak da se osvestite, meni je trebao. Kad bih mogla ovako ceeeleee zime, ne bih poželela da se presvučem. 


* A ispod *klik* samo za njegove oči (ma, prepoznaće se, trep-trep).


* I na kraju izaberite jedan i nastavite da sanjate.


   Uživajte u nedelji i svratite i sutra.
;)

8.12.11

Čizme?

     
          Volim čizme. Kad sam bila mala, mama je imala jedne ravne, a dugačke preko kolena. Nosila je ih je sa nekim helankama-jahaćim pantalonama. Da, da, mama je bila kul. E, da su mi danas te čizmice... 
    Sve svoje sam poredila sa maminim i nikad nisam bila, sve su nekako bile... kratke. A onda je došlo vreme da biram sama. Te prve zime uzela sam gumene, lepe, šarene, sa nekim tetama kao da ih je Pikaso, lično, oslikao. Sve je bilo lepo i srećno sam gacala po baricama dok nije pao prvi sneg. Mislim da su i one tete plakale od muke. Zaključak godine: gumene čizme i sneg, bez krzna i vunenih čarapa, neće ići.
    Druge zime: gle, ove braon. Hm, imaju gumeni đon, znači ne klizaju. Ortopedska peta oko 8 cm, ma nije mnogo, a i taman ću biti stabilna. Ovaj materijal verovatno ne propušta. Odlično nosiću ih svaki dan... dok ne padne sneg. A kad padne prvi sneg nažuljaće me (jer sam prethodno naučila lekciju da obujem debele čarape ako je hladno), zatim ću da se okliznem i padnem, neću moći da potrčim za prevozom i stićiću kući sa dva para natopljenih čarapa na nogama. Tako je i bilo...
    I to je to. Hvala, hvala sile prirode, lekcija naučena: nemaš auto, pada sneg, kupuješ čizme, razmisli dva puta. I našla sam ih: čvrste su, dobro postavljene (a i ima mesta i za termo čarape), ne propuštaju, imaju jak rajsfešlus i debeo đon sa kramponima, kasica ispražnjena. Što se tiče estetike, pa, noge mi izgledaju kao da sam Robokap, ali već tri zime sneg mi ne može baš ništa. ,,Lepotice" izlaze isključivo u snežnim uslovima, ostatak vremena provode u kutiji. Ne može čovek sve da ima, ali može da se vrati sa sankanja sa suvim nogama...
;)

5.12.11

1, 2, 3 okreni se


       Decembar nam se mota oko nogu, pa se baš nešto mislim kako ovo moje plavo nebo više nije prikladno. A u glavi mi samo sijalice za jelku, one fine kineske, može bele, plave ili šarene. Prošlogodišnje sam likvidirala negde u martu, bila sam previše zahtevna po pitanju stila svetlucanja, pa su na kraju uz veliko puf, nekoliko varnica i prijatan miris spržene plastike, one digle ruke od mene. Još nisam kupila nove, ali su zato dobile počasno mestu na hederu. Može?
      A dok ne stignemo do Nove godine, poklona i svega ostalog novog, ja sam htela da vam pokažem nešto staro. Od danas je ponedeljak* dan za stare stvari, da se ne bi zagubile kad stignu nove, da se ne osete zapostavljeno. Dakle ponedeljak, dan za ono što već imamo (možda zaključimo da nam i ne treba novo*).


1. Dva omiljena prstena - imam ih već dve godine i stalno ih nosim sa sobom, makar i u torbi, ako mislim će mi smetati na ruci.
2. Bata i Seka su sa mnom od petog razreda. Seka liči na moju sestru i zato sam je obožavala, kad sam bila mala želela sam ravnu plavu kosu kao njih dve. Batu je izabrala moja sestra jer je podsećao na najboljeg druga. Danas stoje na polici sa knjigama na počasnom mestu. Bata je u međuvremenu izgubio cipelu, ali se još drži, pravi je frajer.
3. Zlatni sat je mamin, a srebrni tatin (nisu su stvarno zlatni i srebrni, naravno, inače ne bih ja bila ovde). Nijedan ne radi, ali ko još danas nosi sat da bi video koliko je sati, je li? Tatin je čak i na navijanje, pa za njega još ima nade.


Ako još neko odluči da podeli svoje blago neka ostavi link u komentarima, želim da vidim. 
* I sledeće nedelje će ovaj post stvarno stići u ponedeljak, ove ga je sprečio heder u izgradnji.

26.11.11

Lenja subota


     Šta je lepše nego provesti subotu u mačijem stilu (malo češkanja, malo rastezanj) i dodeliti sebi titulu najlenjije osobe na svetu, ali isključivo subotom (i delimično nedeljom i praznikom). I da ne bude uzalud, malo maštanja...


* kažem vam, da je malo toplije, ovako bih se obukla od glave do pete, posebno pete, jer su plave cipele... ko se slaže?


* pa onda malo neostvarenih snova uživo, jer ovo je čista magija...


* a kad je već negde proleće, zašto ne skoknuti i do južne hemisfere...


* mada je realnost da ceo dan, zapravo, radim ovo i nije mi teško, samo da je toplo...


A kako vas služi subota?

22.11.11

Pelerina...

       Baš sam rekla gospođici Psiho Mačkici kad je pisala o ponču, kad sam ja bila mala pončo smo zvali pelerina. Obožavala sam svoju pelerinu iz prostog razloga što se pelerina rimuje sa balerina, pa sam nekako verovala da sam kad nosim svoju pelerinu malo više balerina. Ah, pusti snovi petogodišnjaka! Nikada nisam bila balerina, ali mi je zato ostala reč pelerina, pa je šaljem u svet ovim putem, da se ne zaboravi.
      A ova pelerina je jedan od trofeja iz lova po buvljaku. Samo 200 dinara, a imala je i sestru. Na gomili je bila još jedna, crvena sa kapuljačom, kao da ju je Crvenkapa, lično, izgubila. Novčanik nije mogao da podnese ovu situaciju, tako da sam uzela samo ovu kariranu, ali sam i usrećila onoga ko je kupio drugu.
      Šešir je nasledstvo onog mog finog dečka, nasledio ga od dede. Kupljen je davno u Italiji, valjda, rečeno nam je samo čuvajte ga, vredi bar *** eura i posle toga se više ničega ne sećamo...



15.11.11

Vreme leti

 Ako vam kažem da u poslednje vreme nosim ovakve dokolenice


i da veći deo dana provodim baveći se ovim


i da uveče tajno gledam poslednje epizode Kasandre (zato što sam ih kao mala gledala sa bakom, a onda smo se preselili u kuću u kojoj nismo imali TV prvih mesec dana i Kasandra se završila bez mene)...
Šta biste pomislili, koliko godina imam 72 ili 27?

11.11.11

111111 (Jedan petak)

       Iskoristiću priliku da ovde obeležim jedan specijalni trenutak u ovom specijalnom danu. 11 časova i 11 minuta ovog posebnog petka, 11.11.2011., svečano proglašavam *minutom nerada*.......... nadam se da ste ga u potpunosti iskoristili. Blago nama, danas je petak (tako ja prevodim TGIF).
   Samo ću još da vam kažem da mi se ovaj novembar uopšte ne dopada. Mada priznaću da je lepe boje, slaže mi se uz čizmice, one sa sajma što ste hteli da vidite. Ali septembar i oktobar su bili finiji, mirisali su na paprike, zimnicu, a novembar na smog.  Pa ti izađi napolje ako smeš. Pa dune košava, a ti izađi bez cigle u džepu ako smeš (a i ako izlaziš, ne trudi se da se očešljaš). Neki dan sam mudro rešila problem sa košavom i prašinom u očima. Stavila naočare šta me briga što je oblačno. Sreće me drugar i kaže: ,,Baš izgledaš popularno!'' Tako da ima i nekih prednosti u tom novembru. Složiš ga uz cipele i naočare i ispadneš popularan. Mislim, šta mi fali?
   (Kad bi samo znao kako sam izgledala popularno sat vremena pre toga heklajući ovu kapicu, u pidžami i termo čarapama...)
    Kako vas služi novembar?



9.11.11

Nastavljamo emitovanje

        Vraćamo se redovnom emitovanju programa. Ovo odsustvo bilo je neočekivano, stoga i nenajavljeno, to je sve što mogu da vam kažem, i da se nadam da me niste zaboravili. Danas vas ostavljam sa našim malim mestom za utehu i najbolje drugare (ko otkrije autoportret ima tri bambija), a već od sledećeg posta neki novi šeširi.


Radio kafe, Požarevac
*English

26.10.11

Tango među vukovima



      Zove se Tamara Đurić. Ona voli fudbal (zbog tate), a sa drugarima igra basket na ulici. U torbi uvek ima jabuku. Bila je džez balerina. Kad je bila mala izvezla je i uramila goblen sa štrumfetom. Isprobala je sve boje i dužine kose (zove me da joj pravim pletenice). Obožava da šije (ili tera mamu da joj sašije, iako mama misli da to tako ne može, na kraju uvek popusti). Vozi bicikl, kola ne. Voli dva grada i jedno selo. I dalje se ne razdvaja od svojih drugara i drugarica iz detinjstva. Mi koji imamo privilegiju da je poznajemo već dugo, znamo da čistačice u gimnaziji nisu brisale školske klupe po kojima je ona crtala i da su joj na tim istim klupama iz druge smene stizale poruke obožavanja i narudžbine koje je bez izuzetka isporučivala. Imamo privilegiju i da uramljujemo slike koje nam je poklanjala za rođendane (ili zato što smo je molili na kolenima, maltretirali, dok nam nešto ne nacrta). Prošle nedelje je diplomirala biologiju. U ponedeljak joj je bio rođendan. A u subotu je njena prva samostalna izložba. 
      Tako je to kad imate uspešan oktobar. Ja ću u subotu biti u Novom Sadu, u kafeu Frida (Ise Bajića 8), nadam se da ćemo se videti...

24.10.11

Od Voga do Šekspira



            Mora da sam vam već rekla da mi je sajam knjiga u Beogradu važniji i od rođendana (pitajte koga hoćete, živa istina). Svake godine već u junu počnem da proveravam kad će, kad će, da li je izašao datum? U septembru i oktobru tenzija raste, kasica se puni, strpljenje se testira... A kada konačno dođe – e, pa ja nisam amater, odlazak na sajam za mene (nas, i fini dečko je deo operacije) znači opsežne pripreme. Dakle udobne cipele, slojevito oblačenje, ranac (ili ljubazni pripadnik suprotnog pola sa rancem), NOVČANIK, hrana i voda, šator, oprema za kampovanje...
            Eeee, bilo je godina kada smo odlazili na sajam knjiga i po 3 puta. Tada su oni bili fini pa je ulaz bio besplatan prvog i poslednjeg dana. A mi smo bili fini da uzvratimo uslugu i za jedan dan i platimo. Ali toga više nema, a i cene karte (sve do juče) nisu bile baš prijateljske, tako da smo teška srca uspeli da se ograničimo na samo jedan dan. To povlači i razvijanje strategije efikasne posete sajmu, a koju ću sada ekskluzivno podeliti sa svetom (i pitaću se posle toga šta li ovi ljudi sada misle o meni).
            Za početak, ako možete izbegnite vikend i školski dan, ako ne, moraćete da se žrtvujete. Proverite da li ima dana kada je ulaz besplatan (vrlo teško) ili barem jeftiniji (bio juče i žao mi je ako kasnim sa ovom informacijom, nadam se da ste svi znali). A ako nekim slučajem imate privilegiju da uđete besplatno blago vama, povedite i mene, nosiću ranac...
            Što se tiče hale 1 (velike, okrugle, sa sjajnim knjigama i poznatih estradnih ličnosti, između ostalog), ja se u njoj ne zadržavam mnogo, osim ako znam za neko novo izdanje koje hoću da vidim. Glavne stanice su Geopoetika, Plato, Mono i Manjana i Beli Put, koji će vam se svideti ako volite grafičke novele (moj fini dečko se obradovao Sendmenu Nila Gejmena, ko razume, shvatiće), ali i slatke bedževe (ja kupila čak 6 (!?)). Ali ove godine smo u hali 1 otkrili i nešto sasvim genijalno. Naime na štandu Propolis Book mogu da se kupe kompleti od 12 brojeva časopisa National Geographic (svi brojevi iz jedne godine, ima ih od 2002. do 2007.) na engleskom, za (tuš molim!) 500 dinaraŠto se mene tiče misija obavljena (u celoj situaciji jedino naša leđa nisu bila srećna).


            A zatim i kulminacija događaja. Glavna atrakcija na sajmu knjiga za nas je u stvari hala 14. Dakle, udjem, skrenem levo, pored štanda English Book, a prekoputa štanda Instituta za strane jezike, nalazi se mali štand Global Press. A na njemu Vog, Elle, Marie Claire (Economist, People, NG, GQ i za svakog ponešto), američka, britanska, nemačka ili francuska izdanja (uglavnom iz prethdnih par meseci, dakle aktuelna), za samo (ponovo tuš) 150 dinara! Ja sam uzela britanski Vog i nešto kao Elle Colections, a ako hoću još da se obradujem samo pogledam cenu za naše tržište (Vog 1270 din.) i nasmešim se...  A ako volite knjige na engleskom (za mene profesionalna deformacija), svratite i u English Book. Obavezno obratite pažnju na niže police i kutije sa knjigama jer se tu kriju cene koje će vas oraspoložiti. A ove godine prodaju i londonske i britanske suvenire. Ako želite da provedete pola sata uzidišući i govoreći OOOOOOO i AAAAAA! pogledajte, a ni cene nisu zastrašujuće.


            Tu dole u hali 14 obidjem još one veće knjižare u kojima ima dosta knjiga na popustu, a ja sam ove godine tražila Žirafine suze i našla za 399, u tim knjižarama strašno vole cene koje se završavaju na 99.
            I na kraju deo koji ne sme da se propusti, pogotovo ako kasica nije savesno punjena. Popnemo se na galeriju hale 14 – antikvarnice i štandovi sa polovnim knjigama. Knjige za 50 i 100 dinara, prevrnemo gomilice i kutije, zavlačimo se ispod stolova i polica, cenjkamo se pitamo... kupimo 3 Šekspirove drame za 100 dinara i nažalost ne nađemo ni jedan od delova Autostoperskog (ako neko nađe, neka dojavi). Zatim se odmaramo na stepenicama ili na zidiću, pojedemo, popijemo, neki se slikaju.
            A odavde vam dajem odrešene ruke (noge), za dalje odlučite sami. I javite kako ste prošli i pitajte ako želite da čujete još nešto i dodajte ako imate šta da dodate.

P.S. obucite se udobno i slojevito, ja sam ovako:

20.10.11

Jesenji bluz

   Sestra mi je kupila ovaj džemper. Videla ga na buvljaku, pomislila kako je užasan i kako bi se meni strašno svideo. Čak me je i pozvala da mi kaže kako mi je kupila nešto grozno, što će mi se sigurno svideti (to se dešava vrlo često, možda prečesto...). Činjenica je da imam mnogo stvari koje ne vole oni koje ja najviše volim, ali zahvljujući toj silnoj ljubavi naše veze ipak opstaju.
   Ali ovaj džemper... ima loptice na ramenima! A ja ga nosim sa starom majicom onog finog dečka, dugom, teget suknjom i plavim, plišanim čizmicama (osećam da mi posle ovoga sleduje nekoliko ozbiljnih razgovora... khm).





- Samo da znate u sledećem postu pričamo o Sajmu knjiga...


17.10.11

Gotovo slavni


        U subotu sam gledala film Gotovo slavni (Almost Famous), ili kako god da je naslov preveden kod nas. Toplo preporučujem. A pošto sam već provela sat vremena slikajući scene iz filma, reko’ što da ne podelim i malo inspiracije.
     Da li ste gledali? Koliko ste uživali?









Friends