Nošeno

Pričala sam vam za šešir i naočare.
Pričala sam vam i za sandale.
Pričala sam vam i za pantalone.
Videli ste i bluzu još odavno.
Pričaću vam uskoro i za torbu i za ogrlicu.
Ja ovako skoro svaki dan... A vi?

;)

*English

Naočare i gradski šešir

     'Ajde dobro, kad sam kupila šešir još i nije zvanično bilo leto, ali za naočare… e, to već nije bilo u redu!

     Kraj maja početak juna, 35 stepeni u hladu, leto već rešilo da nam objasni kako ćemo se igrati do septembra, a meni se slomile omiljene naočare. A godine stigle, ne mogu više bilo koje, bilo kakve, moram da imam baš te iste. Mora da odgovara veličina, a sve mi nešto premale. Moraju da imaju baš ovu šaru, a svi odjednom rešili da prave roze. Potrebne su mi metalne drške, a nalazim samo plastične. I da ne zaboravim UVA, UVB, PVO i slične bitne zaštite.

     Zakeram tako neko vreme i na kraju ih nađem. I dalje me malo duša boli za onim starim. Cupkam ispred kase (i novčanik me malo boli) i pitam se da li bi super lepak ipak mogao da reši stvar (nije mogao). Na kraju ih kupim. Testiram ih do kuće. Lepo je, sunčano, petak popodne, taman za vikend da ih reklamiram malo po gradu. Sutradan krene kiša, na neodređeno… E, u tri lepe šargarepe!

     Tako to uvek biva: kupi sandale i krenuće potop, kupi čizme, proleće stiže, k’o naručeno, u sred decembra. Ne lažite da se to samo meni dešava!

——————————————————————————————————————

    Malo sam disala duboko i sad se vraćam sa pričom o šeširu. Vidite, to je jedna sasvim nova vrsta šešira otkrivena by moi, samo za vas (ili samo za moi, a vi kako hoćete).

Kada bi ovo bio Telešop, reklama bi išla ovako:
-Da li vam je dosadilo da idete okolo sa suncobranom na glavi celog leta?
-Da li vam je dosadilo da kasnite na posao zato što niste mogli da uđete u pun autobus jer vaš šešir sa širokim obodom ima preširok obod?
-Da li vam je dosadilo da taj isti šešir/suncobran vučete sa sobom i pošto zađe sunce, a vi biste se još malo prošetali?

(Znam, znam! Zdravorazumski odgovori se nameću sami. Sestro, kupi kačket, šta vučeš tu šeširčinu, itd. Ipak, zarad ovog malog misaonog eksperimenta udovoljite mi i ne menjajte kanal.)

Predstavljamo vam gradski šešir. Obod mu je znatno manji od standardnog, boho šešira, pa vaše saputnike neće bockati u oko. Ako stanete da pogledate izlog u Bulevaru, pored vas će moći da stanu bar još tri žene i barem jedan muškarac će moći da vas sve zaobiđe. A kada sunce zađe samo ga spakujte u torbu i ne morate kući. Vaše šetnje više nikada neće prekinuti zalazak sunca.

Ma nisam ja na kraj srca. Obožavam i posedujem i zimsku i letnju verziju ,,boho monstruma'' sa širokim obodom, ali ovaj drugi me je toliko izmaltretirao prošlog leta na moru, da sam polovinu letovanja provela u potrazi za gradskim šeširom, e baš ovim iznad sa Telešopa. Da bude manji, kompaktniji, skoro kao kačket, a da ja ne moram da nosim kačket, jej! Bio bi još idealniji da je platneni, da može stručno da se zgužva i strpa u torbu, da mi se ne znoji frizura po gradskom prevozu. Nisam našla platneni koji bi zadovoljio i estetske pored funkcionalnih uslova, znate već kako je to sa nama Telešop vizionarima, ali i ovaj moj može da se strpa u torbu, a lep je, i shvatili ste ide u torbu, meni dovoljno… The End

;)

*English

Šta je to belo i... ?

   I tako se ja regularno spakujem za letovanje. Ni premalo, ni previše. Sve prema spisku, isplanirano do detalja. Dve haljine, duga i kratka, plus jedna za plažu. Dva šorca, za plažu i za švrljanje. Dve suknje, videti prethodno. Nekoliko bluzica, majica, košulja i slično. Za sve prilike ponešto. Srećna ja, srećan kofer. A da ni slutila nisam kuda me vodi morska sudbina...

   Na ulazu u Pefkohori, još iz autobusa, vidim neku finu damu koja je preko kupaćeg nosila belu haljinu-košulju. Kažem ja onom mom finom, ta bi mi košulja bila dovoljna, ne bih je skidala narednih deset leta, a on se nevino nasmeja, ne shvatajući svu iskrenost te izjave.

  Iste te večeri u prvoj morskoj šetnji, moj pogled se sreo sa njenom belinom. Za samo 7 eura, ja sam opremljena, drage moje, za narednih deset letovanja, najmanje! Tako da imate prilike da vidite šta sam nosila polovinu odmora (sve do apela nadležnih da se presvučem). Dužina nije baš za haljinu, ali se kamuflira uz šorc, i što se mene tiče ovo je potpuno savršenstvo.

   Pretpostavljam da će vam moja opsesija biti još jasnija kad uočite i savršenu neispeglanost. Elem da nije bilo jačih u sobi, verovatno bih u njoj i spavala, ovako sam samo popodne dremala...

:)

*English

O šeširu, torbi i haljini

     Taman posla da sam zaboravila na priču o šeširu. Štaviše, dodajem priču o torbi koja se nadovezuje na priču o šeširu, i haljini koja apsolutno nema veze sa prve dve.

     Dakle, pre jedno mesec dana Tamara se javila da prolazi kroz Beograd, pa kao da popijemo kafu, proćaskamo, nismo se dugo videle. Ja vrlo retko kasnim, ali tog jutra je sve bilo protiv mene, sve do jednog trenutka. Trčala sam kroz Kameničku (za one koji ne znaju nizbrdo+kaldrma) kad krajičkom oka uhvatim sličicu šešira, na zemlji, među gomilicom stvari, uglavnom posuđa, pored kojih je sedeo neki deka. Bio je to trenutak odluke. Tami već čeka, a ja šopingujem po Zelenjaku. Koliko za šešir, dreknem ja (inače sam kulturnija i artikulisanija, ali situacija je bila vanredna). Deka viče ,,Daj dvesto!" DVESTO, može! Dam, zgrabim i otrčim sa savršenim objašnjenjem zašto kasnim. Niko to ne bi razumeo bolje od Tamare.

   Jedno nedelju dana kasnije, pošto smo zakasnili na bus za naše malo mesto, penjemo se moj fini dečko i ja istom tom Kameničkom da ubijemo dva sata do sledećeg polaska milkšejkom od jagode. Opet meni nešto maše sa gomilice stvari koje ovog puta prodaje baka. Prođem ja dalje, ali kažem onom mom finom da moramo posle da se vratimo istim putem jer sam snimila kod bake torbu. On će mudro ,,Vraćaj se odmah." Ja šta ću, poslušam čoveka. I šta mi kaže baka ,,Daj dvesto!" DVESTO, može! Dam, zgrabim i eto. A torba, ljudi moji, nova, novcijata, i još Dženi Leder (vidiš, Selma, ima i kod nas Dženi:)).

   To su vam te dve priče. A što se tiče ove nevezane, kupila sam ovu haljinu u subotu. Tražila sam haljinu za svadbu jedne od moje četiri veličanstvene, u junu. Da znate da mi se šoping odavno nije ovoliko smučio. Volim ja da kupujem, ali bolje je kad ništa ne tražim, uvek nešto nađem. Ovako je ceo dan bio probanje haljina, dizajniranih za mene kada sam imala petnaest godina, pa sam celo leto jurila simpatije po gradu, Zar sam toliko matora? Kažite mi gde se prodaju haljine za odrasle. Kad sam došla do faze, kupiću neku samo da ne bih morala još jednom da proživim ovaj dan, srećom naišla sam na ovu (haljinu za odrasle osobe lepšeg pola). Sad priznajem, jedva čekam da dođe jun. 

  I ostaviću vas sada na miru. Idite i čitajte druge blogove, a priča o kosi u sledećem tomu...

:)

*English

Suknja i... zima?

       Složićemo se da smo zbunjeni. Bio Deda Mraz, došla 2012., Božić i sve po redu, ali zima... ne baš. Sve sam uradila: spremila čizme, ukrasila... Čak sam i novogodišnje odluke donela i uspela da ispunim one dve velike, skinuti praznične viškove i piti više tečnosti. Prosto, razbolela se već prve nedelje i bez apetita, tri dana, pila čaj, limunadu, šumeće tablete i supu, ha, ko bi se toga setio!
     I da, ovaj post nema poentu, jer sam i dalje zbunjena situacijom. U decembru sam nosila letnju suknju i prolećnu jaknu, i nemam pojma šta da mislim o tome. Mislim, nije loše kad treba da se obučeš, ali da li mogu bez pahuljica i koliko dugo... pitanje od milion *uneti valutu po želji*.

P.S. Za slučaj da zima ipak naiđe, i dalje želim da vam poklonim ovo:

*GIVEAWAY*

O.o

*English