Mačke blogerske

         Dragi moji, rešila sam da pređem u špijune. Vidite, to je on što se desi jednoj osvedočenoj crazy cat lady posle dugog perioda neizloženost svoj toj mačećoj divotu. Ona pošandrca, pobenavi i krene da špijunira tuđe mačke. Da, da, baš vas srećnika, koji imate tu čast da služite mačećeg vladara u sopstvenom domu. Tako da, ako ste i vi srećni poslužitelj monarha mačećeg soja, u narednih nekoliko meseci očekujte sletanje mog špijunskog mejla u vaš cenjeni inboks. Dakle, puštajte kandže, polećemo!

         Mali Iv i Njanja

           Ona nas je osvojila u sekundi. Istufnala nam srca, a dušu oblepila najslađim Vašijem. Naterala nas da žudimo za čajem, a čim sletite na njen blog voda će vam u sekundi poći na usta. Opčinio nas Cimet, jer ona voli M., a zajedno obožavaju jednog slatkog Njanju

Lična karta

• Imena: Ivana i Mihajlo
• Datum i/ili godina rođenja: Iv - 04.07.1986. Njanja - oko 10.09.2010.
• Pol: Ženski i muški
• Rasa: Džedaj i džedaj (mešanac, tigrasta, žuta rasa)

Kako su se upoznali Njanja i Ivana? Bio je to 4. oktobar 2010., nedelja. Nakon nekog festivala, prošetala sam se do parka zvanog Palas, gde sam se nalazila sa Matijom i nekim društvancetom. Sećam se da je padala kiša, bilo je hladno i dosta kasno. Lokalni šalabajzer je u jednom momentu prišao našoj pokisloj grupici na klupi i pitao nas da li bi neko od nas usvojio majušno, riđe mače, koje bi u suprotnom ostalo samo na ulici. Očarani, Mati i ja smo smislili da ponesemo mače Matinoj mami koja mnogo voli mace i stalno uzdiše za macama na ulici, ali se ne usuđuje da ih ponese sa sobom. Pakleni plan je bio skovan, taman bi joj to bi rođendanski poklon. I tako smo umotali malo, riđe mače u duksericu i poneli ga sa sobom kući. To veče je dobio ime Mihajlo, po jednom mjetal remixu poznate, khm, domaće pesme. Naravno, ubrzo je prozvan Njanja, zato što je stalno gunđao i proizvodio neke zvukove koji su podsećali na ''njanjanjanja''. Nakon dva meseca, Njanja je ipak prešao kod mene u dom, jer je Matina mama dosta dugo bila odsutna tokom dana, a bilo nam je žao bude sam toliko vremena. Tako je počela naša avantura. :) Kasnije sam saznala da je tog dana kada smo ga spasili ulice, zapravo bio svetski dan životinja.

Njanjina omiljena hrana? Kada bi mogao da bira, mislim da bi jeo sirovo belo meso do kraja života. I cveće, naravno - jer je vrlo romantičan. :) Recimo, dok ja kuvam i pripremam neko jelo sa belim mesom, on ima običaj da se propne na zadnje šapice i da prednje pruža u vis, tako kao da traži da mu dam malo. To sve ide uz propratno trtljanje, jer on ne zatvara usta po čitav dan. Toj sceni nikada ne mogu da odolim, zato uvek obrok delimo na tri dela. :) Eh, da, voli i mleko, odnosno kafu i šlag. Ponekad kada sebi spremim latte sa šlagom, ako ne vodim računa, ode pola kave. :) I ne znam da li je on jedini mačor na svetu koji obožava sladoled i hladni puding?!

Njanjina omiljena igračka? Uh, o tome bih mogla do sutra.. Imao je to jedno ''dete'' koje je obožavao, ali smo ga greškom bacili u đubre. Znam da sam preplakala taj dan, pa sam čak išla i po kontejneru da preturam, ali su ga lutalice već odnele. ''Dete'' je obično neka mala, krpena igračka. Za sada ih ima troje, jednog belog miša, jednu belu mišicu sa mašnom i sivog miša koji zvoni. Nosa ih svuda sa sobom; u pesak da piške, u posudu sa hranom da ih hrani, u krevet da spavaju zajedno. itd. Često ih donosi nama pred noge, pa čeka da se igramo i da ih bacamo po stanu, a onda on juri za njima, donosi nam ih ponovo na noge i tako u krug.

Njanjina omiljena poza i prebivalište? Poza: kokoška! Tako ju je Mati nazvao. :) Sklupča se kao koka, tako da potpuno legne na svoje šape, pa mu se ne vide i spusti glavu ka podu i miruje kao da je u hibernaciji. Omiljeno prebivalište mu je moja fotelja. ♥ Nikada ranije nije sedeo u njoj jer je na točkiće, pa se klizala kada bi pokušao da se popne na nju, sve do jednog dana. Sećam se, moja pokojna Nani nam je došla u goste i kako ona uvek nosi mirišljave bunde i vrlo vodi računa o njima, ona je tu svoju bundu okačila o naslon moje fotelje. Njanja, privučen mirisom i krznom, uspeo je da se popne na klizeću fotelju i provede sate u njoj njuškajući krzno i Naninu maramu. Posle je i zaspao u njoj, a kada je ona otišla i kada smo videli da se on ne mrda sa svog novog mesta - sve nam je bilo jasno. Sada se prepiremo ko će da sedi u njoj. :)

U čijem se krilu Njanja najradije gnezdi? Hm, paaaa, možda u mom. :) Ume tako da se popne kod Matije u krilo i da ga njuška i čačka, ali nikada nije spokojan. Kod mene je miran i poslušan, a pre nekog vremena je i čak zaspao sa glavicom na mojoj ruci. Tri godine sam čekala na taj momenat i naravno, posle nisam htela da se mrdnem kako ga ne bih probudila - te mi je utrnuo svaki postojeći mišić. :)

Kako Njanja provodi dane od svitanja do sumraka do svitanja? Čeka da se ja probudim, a onda me vodi u kuhinju da mi pokaže da mu je posuda sa hranom prazna. Kada jede, onda se smesti na prozor i tu provede polovinu dana, uglavnom psujući ptice na drveću u dvorištu. Kada mu to dosadi, onda se ugnjezdi u fotelju, ili ako nije slobodna - na krevet i tamo spava nekoliko sati. Ponekad volimo popodnevnu dremku zajedno, pa se u snu grlimo i preplićemo kao ludi. :) Kada se probudi, vreme je za večeru. Nakon večere mora u wc i priprema traje tako što obrne jedno 10-ak krugova galopirajući po čitavom stanu od zida do zida. Kada obavi sve svoje radnje, onda je oran za igru i tada kreće trtljanje sa detetom. Kada mi uveče pogasimo svetla, onda i on legne, leti u fotelju, zimi kod nas, pod ćebe. Uglavnom je miran noću i spava, ali ponekad zna da presedi na prozoru do zore, te ga ja zamišljam kao nekog

francuskog pesnika koji je zapalio cigaru i sedi na terasi na Montmartru i razmišlja o životu.

Ako bi mu se pružila prilika da li bi Njanja želeo da ulovi miša? Teško. :) Njanja je pacifista i on bi se samo družio sa njima. :) Možda bi ih čak i usvojio.

Kada bi Njanja progovorio, šta bi prvo rekao? ''Mama''. To mi je prvo sinulo, jer me stalno doziva i sve mi se čini kao da kaže ''mama'', ahahah. :) Znam, luda sam, ali tako je sa svim vlasnicima životinja.

Anegdotica iz Njanjinog života Toliko ih je.. Možda mogu da nabrojim neke omiljene zajedničke trenutke.. Recimo, tog dana kada sam ga donela svojoj kući od Matijine, dok nismo živeli zajedno, pa je zaspao kod mene u krevetu, onako sav isprepadan od transporta i mazan. Znam da je moj tata ušao kod mene u sobu i strepeći sam čekala da čujem reakciju, tj. odobrenje da Njanja ostane kod nas - jer ipak smo imali velikog psa, Lecu, koja baš i nije bila druželjubiva prema macama. Kada ga je video onako pospanog, to je bila ljubav na prvi pogled. A i Leca se posle zaljubila. Onda, recimo taj dan kada mi je zaspao u krilu. Pa pre neko veče kada mi je zaspao na stomaku dok smo Mati i ja gledali seriju. Samo se onako izvrnuo, potpuno opušten - po prvi put. Definitivno omiljeni trenutak mi je kada se vraćam kući od spolja i već kada uđem u ulaz zgrade, a imam da se penjem dva sprata, Njanja je ispred naših vrata i pokušava šapicama da dohvati ključaonicu i kuka i zavija iz sveg glasa, sve dok ne uđem u stan. A onda se mazimo. :) A što se tiče samih anegdota, haha, mogu samo da kažem da ima još 6 života, jer je prethodna tri potrošio na iskakanje kroz prozor. :)

I na kraju, draga Iv, mnogo ti hvala što si podelila Njanjinu priču sa mnom. Dragi Njanjo, blago tebi kako divne podanike imaš. I dragi Matija, obraduj seeee! :)

A vi ostali, dragi moji, što se tiče pisanija to je, nažalost, sve, ali zato vas ostavljam sa albumom Njanjinih najsuperiornijih poza. Uživajte do neke sledeće mačke.

;)