... me ne zaboravite, dok se smrzavam u fotelji ispod
ćebeta. I želim da obučem sve ovo, uskoro, vrlo uskoro.
Bela košulja – Nekoliko puta sam čitala o tome kako su Gap bele košulje fenomenalne, divne, i ostalo u superlativima, a onda
sam jednu, srela, upoznala i zavolela, sasvim slučajno, za 400 dinara u second hand radnji. Bela, ukrojena, fino
strukurana. Pamuk čvrst, pomalo podseća na papir, ne previše tanak da bi
izgubio oblik i jako me lepo grli (sa svih strana ;)).
Pantalone – Već ste ih sreli ovde, kupljene zimus na buvljaku za 50 dinara. Viskoza
je morala da prezimi zimu i dočeka proleće, pridruži se ostalim šarenim pantalonama*. Samo što se sudbina ponovo surovo igra sa njima, ah!
Torba je bila novogodišnji poklon. I ona je, jadna (ja), jedva dočekala da vidi
sunce.
Naočare – Vrlo vintage mamine naočare, sa
početka devedesetih. Prozvane su kameleon naočare
jer im je ova roze traka bila na cvetiće, prave prolećne roze i bele, sve dok
ih se nas dve sestre nismo dočepale. Onda su dve sezone nosile ljubičastu traku,
a za sledeće dve smo poželele malo veći kontrast i za sada smo stale kod
roze, a šta nosi novi dan, videćemo.
Knjiga – (Losos sumnje, Daglas Adams) Iako tehnički nije roman, barem ne dovršen,
ovo je moja omiljena knjiga. Sastavljena je od Adamsovih članaka, priča i intervjua,
i početka još jednog romana o Dirk Džentliju, pronađenih, prikupljenih i objavljenih posle njegove (prerane) smrti. Ja sam ostala zauvek osvojena pričom o
ronjenju** sa đavoljim mantama kod Velikog koralnog grebena u Australiji. U
knjizi je i početak romana Losos sumnje i verujte mi patićete za ostatkom. Na
veliku žalost ove planete, a i čitavog univerzuma, ostatak nećemo saznati...
Lak,
sulude boje, pridružen kolekciji.
Prsten, jedan od onih koje nikada ne bih skidala, osim pre spavanja da ne bi
došlo do ozbiljnijih povreda.
* Mislim da se svi koji
me viđaju poslednjih nekoliko meseci pitaju da li uopšte više i posedujem
jednobojne pantalone.
** Reče žena od dvadest i
devet koja i dalje drži nos kad roni i davi se posle 5 minuta plivanja, a želi, strašno želi da roni sa
đavoljim mantama kod Velikog koralnog grebena...
;)
Jao nista mi ne govori, ja se svaki dan sve vise izgleda smrzavam i bas je jako hladno.
ReplyDeleteSve sto zelim da nosim, zamenila sam zimskim komadima.Tako da te u potpunosti razumem.
Na ovaj ovde mail mogu da ti pisem??
naravno ;)
Delete* i ** <3 :)))))))
ReplyDeleteHlače i torba <3 <3
ReplyDeleteNije ni ovdje puno bolje, već danima nosim jedne te iste traperice i džemperić, osjećam se ko da je početak zime, a ne ljeta. Koji užas :)
Jako lijep ansamble, baš po mom ukusu ;)...
ReplyDeleteJa sam juče celo popodne presedela sa ćebetom, čajem i Agatom Kristi. Ipak, nedostaju mi sunce i kratki rukavi.
ReplyDeleteI ja moram da držim nos kad ronim, pa to i izbegavam da radim lol
Sunce je napokon stiglo u moje krajeve, ne mogu da se nacudim da sam citav dan provela u kratkim rukavima i da sada sjedim bosa :)
ReplyDeleteMnogo mi se svidjaju ovi tvoji setovi i kako ih predstavljas, naocalke su divota!!
divno divnoo! :D
ReplyDeleteVolim tvoje preporuke za citanje... i nikako da ti kazem HVALA <3
ReplyDeleteNaocale su mi bas fensi.
hvala i vam svima sto cesto svracate :)
ReplyDelete