Znate vi koliko ja volim da čitam! Koliko i da jurim mačke po ulici i da nosim šarene pantalone sa majicom na pruge. Ma, dugo sam se nadala da ću naići na radno mesto u čijem je opisu čitanje. Kao meni daju sve i svašta da pročitam, a ja onda svima to prepričam*, i još bih radila prekovremeno za džaba. Jer čitam baš sve od knjiga, novina i časopisa do ambalaže i etiketa, znam i šta piše na boci šampona, i na tegli ajvara i na kesi gumenih bombona.
Imam, doduše, jednu kletvu. Ne mogu da čitam u autobusu: kako ja stavim glavu međ’ strane knjige i zanesem se na duže od tri minuta, obuzme me neka muka, vrtoglavica, zujanje u ušima i dalje nema. Ili da prestanem ili da izađem. Za nekoga ko provodi sat i po dnevno ili sedam i po sati (plus još nešto malo) nedeljno u prevozu, to je stvarno kletva. I ko god da ju je na mene bacio, znao je šta radi. Mislim, pročitam ja sve plakate, nalepnice i reklame po odabranom ili nametnutom mi prevoznom sredstvu. Pročitam čak i ono što piše iznad onog čekića za razbijanjem prozora u slučaju opasnosti (i pitam se da li to važi i kad u autobusu nema klime). Znam koliko ima mesta za sedenje i stajanje i u duplom, i u onom običnom ukrajinskom trolejbusu. Sve sam pročitala čak i to na ukrajinskom i ono ostalo na nemačkom. Gvirnem i u tuđe novine tu i tamo, čak i u poneku knjigu**, al’ bacim pogled diskretno, nisam od onih što se beče. Jeste, vidim novosti, i procenim, vrlo subjektivno, po koju ličnost prema odabranoj literaturi, ali to je sve, moje knjige usamljene čame kod kuće.
A uvek kad neko ospe drvlje i kamenje po gsp nečitačima, ja se osetim prozvano, ja se postidim i smanjim na manje od makovog zrna. Zato retko imam knjigu u torbi kad krenem od kuće (pa, dva kila tereta manje). Ponekad i ponesem neku za bus, kad ne mogu da izdržim, pa je malo držim u krilu, da pokušam još jednom, ne da me vide, al’ opet ne ide. A mnogo me nervira što ljudi ne čitaju više u prevozu.
Sa vedrije strane retko mi promaknu ovakvi prizori:
* Da li se diploma iz književnosti računa kao kvalifikacija za ovakvo radno mesto? Pa, naravno, to smo i radili 4 (ili malo više) godine.
** Naišla sam par puta na dobru literaturu ovako, a jednom sam čak ostala strašno isfrustrurana jer sam uspela da preko jednog ramena pročitam skoro dve stranice neke, izgleda, mnogo dobro knjige, ali nisam na vreme uspela da otkrijem koje...
;)
Ni ja ne mogu čitati u busu ili tramvaju, nakon par sekundi mi se počne vrtjeti i povraćati, to je užasno prokletstvo.
ReplyDeleteInače, i ja nosim šarene hlače zajedno s majicom na pruge, boli me briga, osjećam se baš veselo u tome :P
jer je tako najbolje :)
DeleteDa, diploma iz književnosti se tako računa. :D Informacija iz prve ruke :)))
ReplyDeleteMa kad ćeš u Sarajevo?
jao, zelim, patim, zudim i iskreno, iskreno se nadam ove jeseni. cekajte me! :)
DeleteHaj čitaj za mene. :D
ReplyDeletedeal! za dnevnicu, prekovremeno ne naplacujem :)
Deleteuh i ja sam od tih sto ne mogu da citaju u busu.. ali zato u vozu i u avionu citam za sve pare :)
ReplyDelete** Slatka si :)
ReplyDeleteNe mogu ni ja u posljednje vrijeme u prevozu da čitam, smuči mi se. A toliko bačenog vremena sedmično ni na šta, kad skontaš.
mene isto uhvati muka, osim ako se prijevozno sredstvo ne kreće sasvim ravno :) rješenje: mp3
ReplyDeletehaahahahhaaha, sjajna si...identičan slučaj kao ja, identičan. Čitam sve, čak i masne fore po toaletima kafića, sastav praškova za veš, sve sve sve...čitam po prevozu tuđe knjige i novine, gledam u tuđe sateve naopačke, ma....Ali kad sednem u prevoz i uzmem knjigu-uuužasna mučnina i vrtoglavica, ona da mogu odmah da se ispovraćam. Kazna, pa to ti je. Sa druge strane dve godine sam radila u udaljenoj školi i klackala se oko sat vremena dnevno u jednom pravcu lošim busom razglavljenim. Kunem se da sam druge godine čitala u tom razglavljenom busu ko matora. Čitala uprkos, zimi, pa onda vrućini, gužvi, guranju i raznim miomirisima. i ništa mi nije bilo. kao da je neko skinuo čini sa mene. Tada sam najviše knjiga pročitala. A onda se sve vratilo na staro.
ReplyDeletehm, i da...ja maštam o nekom poslu iz knjiga...da mi daju neobjavljene romane (ja najviše volim romane)a ja onda procenjujem koji ima potencijala i slično...eto!
I ja čitam sve što stignem! :D
ReplyDeleteI nisam prokleta nemogućnošću čitanja u busu, hvala bogu! ;)
A taj posao je najbolji posao na svetu. Meni bi jedina kvalifikacija bila to što obožavam knjige i čitanje istih, i što sam član biblioteke i išla sam na takmičenja iz srpskog u osnovnoj školi. Je l' da da se i to računa? :D
naravno da se racuna, za pismene sve pise :)
DeleteMoja mama se takođe žali da je zaboli glava ako čita u prevozu, ali ja, srećom, nemam tih problema i uvek sa zadovoljstvom biram s kojom ću se knjigom družiti tokom dužeg puta. Izuzetak je kad ima divne prirode, onda je šteta buljiti u knjigu jer to može i da sačeka.
ReplyDeleteI ja bih takav posao, zvuči sjajno. Verovatno sam zato i završila za bibliotekara, mada se trenutno ne bavim time :-(