5.6.13

Želim da...

            ... me ne zaboravite, dok se smrzavam u fotelji ispod ćebeta. I želim da obučem sve ovo, uskoro, vrlo uskoro.


Bela košulja – Nekoliko puta sam čitala o tome kako su Gap bele košulje fenomenalne, divne, i ostalo u superlativima, a onda sam jednu, srela, upoznala i zavolela, sasvim slučajno, za 400 dinara u second hand radnji. Bela, ukrojena, fino strukurana. Pamuk čvrst, pomalo podseća na papir, ne previše tanak da bi izgubio oblik i jako me lepo grli (sa svih strana ;)).

Pantalone – Već ste ih sreli ovde, kupljene zimus na buvljaku za 50 dinara. Viskoza je morala da prezimi zimu i dočeka proleće, pridruži se ostalim šarenim pantalonama*. Samo što se sudbina ponovo surovo igra sa njima, ah!
           
Torba je bila novogodišnji poklon. I ona je, jadna (ja), jedva dočekala da vidi sunce.

Naočare – Vrlo vintage mamine naočare, sa početka devedesetih. Prozvane su kameleon naočare jer im je ova roze traka bila na cvetiće, prave prolećne roze i bele, sve dok ih se nas dve sestre nismo dočepale. Onda su dve sezone nosile ljubičastu traku, a za sledeće dve smo poželele malo veći kontrast i za sada smo stale kod roze, a šta nosi novi dan, videćemo.

Knjiga – (Losos sumnje, Daglas Adams) Iako tehnički nije roman, barem ne dovršen, ovo je moja omiljena knjiga. Sastavljena je od Adamsovih članaka, priča i intervjua, i početka još jednog romana o Dirk Džentliju, pronađenih, prikupljenih i objavljenih posle njegove (prerane) smrti. Ja sam ostala zauvek osvojena pričom o ronjenju** sa đavoljim mantama kod Velikog koralnog grebena u Australiji. U knjizi je i početak romana Losos sumnje i verujte mi patićete za ostatkom. Na veliku žalost ove planete, a i čitavog univerzuma, ostatak nećemo saznati...

Lak, sulude boje, pridružen kolekciji.

Prsten, jedan od onih koje nikada ne bih skidala, osim pre spavanja da ne bi došlo do ozbiljnijih povreda.

Cipele birajte!

* Mislim da se svi koji me viđaju poslednjih nekoliko meseci pitaju da li uopšte više i posedujem jednobojne pantalone.
** Reče žena od dvadest i devet koja i dalje drži nos kad roni i davi se posle 5 minuta plivanja, a želi, strašno želi da roni sa đavoljim mantama kod Velikog koralnog grebena...

;)

10 comments:

  1. Jao nista mi ne govori, ja se svaki dan sve vise izgleda smrzavam i bas je jako hladno.
    Sve sto zelim da nosim, zamenila sam zimskim komadima.Tako da te u potpunosti razumem.

    Na ovaj ovde mail mogu da ti pisem??

    ReplyDelete
  2. Hlače i torba <3 <3
    Nije ni ovdje puno bolje, već danima nosim jedne te iste traperice i džemperić, osjećam se ko da je početak zime, a ne ljeta. Koji užas :)

    ReplyDelete
  3. Jako lijep ansamble, baš po mom ukusu ;)...

    ReplyDelete
  4. Ja sam juče celo popodne presedela sa ćebetom, čajem i Agatom Kristi. Ipak, nedostaju mi sunce i kratki rukavi.
    I ja moram da držim nos kad ronim, pa to i izbegavam da radim lol

    ReplyDelete
  5. Sunce je napokon stiglo u moje krajeve, ne mogu da se nacudim da sam citav dan provela u kratkim rukavima i da sada sjedim bosa :)
    Mnogo mi se svidjaju ovi tvoji setovi i kako ih predstavljas, naocalke su divota!!

    ReplyDelete
  6. Volim tvoje preporuke za citanje... i nikako da ti kazem HVALA <3
    Naocale su mi bas fensi.

    ReplyDelete
  7. hvala i vam svima sto cesto svracate :)

    ReplyDelete

Friends