Veliki Getsbi

       
      Odavno sam htela da vam kažem nešto za Velikog Getsbija, ali nikako da se uhvatim baš za taj post. Juče sam počela da čitam Murakamijevu Norvešku šumu*. Vatanabeova omiljena knjiga je Veliki Getsbi. Nije da nešto verujem u znakove, ali odlučila sam da ovo može da se shvati kao znak.

       Imam ovu knjigu i nisam je kupila, pronašla sam je. Mislim da je nisam ukrala, mada se pomalo osećam kao da jesam, jer onom čija je bila, knjige više nisu potrebne, a onaj čija bi mogla da bude, svakako je ne želi**. I sve je to nekako tužno, ni jedna knjiga ne zaslužuje takvu sudbinu, posebno ne ovakva.

       A to odavno kad sam poželela da vam kažem sve ovo za Getsbija je bilo kad sam videla trejler za novi film. U stvari, prvo sam videla slike. Leonardo – može. Keri Maligan – može. I sve je mirisalo na dobro, ali onda sam videla trejler... Nisam ubeđena, previše Mulen Ruža, a ovo je film koji ne bi smeo da ima trunku ičega drugog sem Velikog Getsbija. Nisam filmadžija i voljna sam da čekam otvorenog uma i sa, makar i malo forsiranim, entuzijazmom. Ipak je to Getsbi...

*Biće i o tome.

**Ne brinite pitala sam.

;)

*English

Ah! Jesen!

    Mislim da je jesen jako zlo godišnje doba, ako mi dozvolite da personifikujem. Pravi se da je fino, ali nikad ne znate šta može da se desi, samo mislite da znate.

      Leto je vrelo, zima je hladna, a proleće je lepo, i toplo i hladno. Ali jesen... Taman se uljuljkate u prijatne temperature, sunčane dane i divne boje. Možete da nosite kratke rukave i čizme, bez hulahopki*. Možete da nosite farmerke i sandale bez opasnosti od spontanog samosagorevanja od vrućine.

    Onda odjednom temperatura padne i onda odjednom u Nemačkoj pada sneg. I onda odjednom nosite kaput koji ste kupile pre nedelju dana i bacile ga na stolicu da čeka (kažem čeka!) hladnije vreme, ali hladnije vreme je tu, nema čekanja. I onda pogledate slike i vidite da se kaput izgužvao i treba mu peglanje. Mrzim peglanje, volim da su mi stvari izgužvane. Mislim, vi mrzite peglanje!

    Dobro, ja... Ja sam besna na jesen, i ja sam ostavila kaput na stolici, i ja volim izgužvane stvari, a sad moram da peglam kaput. Ova jesen me iscrpljuje!

* Kad sam bila klinka, nikako mi nisu bili jasni ti editorijali - haljinica bez rukava i čizme, pantalone i kaputić - i sandale. Kako i kada je to moguće?! Sad znam u jesen (ah, ta dvolična, prevarantska jesen).

;)

*English

Sajam knjiga 2012 - Doručak kod Tifanija i Branko Miljković

      Prošle godine sam vam rekla koliko mi znači Sajam knjiga. I dalje ga obožavam, potvrđeno. Uprkos 5-6 sramnih bilborda koji su prvo što vidite kad izađete iz prolaza i prođete kroz kapiju Sajma, i dalje ga obožavam.
     I dalje ga obožavam jer mogu da pronađem Doručak kod Tifanija na engleskom, u hali 14 na spratu, u kartonskoj kutiji, ispod štanda, za 100 dinara. I dalje ga obožavam jer se nisu naljutili što sam skoro obrila dva reda knjiga da bih ga dohvatila.
      I dalje ga obožavam jer sam precrtala skoro ceo spisak koji sam imala. Bilans 17 knjiga. Neke na srpskom, neke na engleskom (dvojezičnost je moj superpower kad je čitanje u pitanju). 14 polovnih (polovne i cene) i 3 nove. Ni jedan deo Autostoperskog, ali još uvek se nadam. I čitam!
      Kako ste vi prošli ove godine?

:)

*English

Plavi kaput... je skup

Levi s Made Crafted coat (clipped to polyvore.com)

      Hvala ti, Polivore, što od mene praviš boljeg blogera! Vidim ja danas odjednom četiri nova komentara i mislim se, blago meni, a još nisam ni objavila post. Ali post je ipak bio tu, a šta se desilo i kako je ovaj predivni i preskupi kaput stigao ovde, nije loša priča. 

      Čitala sam zanimljiv članak preko vikenda i odlučila da izvučem malo inspiracije. Tako je i došlo do ovog ,,Polivor incidenta''. Pokušavala sam da prenesem što više stvari koje imam na Polivor, pa da se zabavljam kombinovanjem, jer je zabavno, nema boljeg razloga (pauza za smejanje). Poenta je naći što sličnije stvari onima koje imate (ili iste ako imate sreće). I tako dolazimo do ovog kaputa jer od prošle nedelje posedujem sličan, koji je za razliku od ovoga plaćen čitavih 200 dinara (malo manje od 2 evra). Dakle malo manje džepova i mnogo manje hiljada, i voila! 

      Polivor i bloger su odlučili da ovo podelim sa vama, i jednostavno, od svih stvari koje sam sačuvala, dodali baš ovaj kaput kao post. Ali kad smo već tu, što da ne, zabavno je! Ali onda morate da znate da sam pored ovog kaputa, kupila još jedan tanji, tamno sivi sa bordo kariranom postavom i teget dugi blejzer, plus crnu, vunenu suknju. Sve ove stvari su me koštale 700 dinara (manje od 7 evra). Post sa njima u pripremi. I molim vas nemojte da mi šaljete crnu magiju, sve se ovo desilo sasvim slučajno.

;)

*English

Grčka mačka

     Za prvih nekoliko dana u Grčkoj nismo videli ni jednu mačku, ne računajući par besnih repova koji su šuškali u žbunju. Takođe, ne računajući sve one mačke u prodavnicama suvenira, i mačke na platnenim torbama u nekoliko raspoloženja, a omiljeno nam bi horny, da ne kažem napaljena maca. Tih prvih dana stalno smo se pitali kako to Grci tvrde da im je mačka nacionalna životinja, a nigde mačke na vidiku.

   I tako sam bila ostavljena bez omiljenog subjekta za proganjanje i za slikanje. Ali otprilike trećeg i četvrtog dana počeo je da duva jak vetar, more se podiglo, a talasi su bili ogromni. A kad je sve to prošlo i temperatura je pala ispod 30 stepeni, one su se pojavile, niotkuda. I bilo ih je svuda...

  Ah mačke, kako vas samo volim, jer ste toliko pametnije od mene, a i za to vas baš briga.

:)

*English

Instagram post

    Pre dve godine, dok sam još bila samo blogoposmatrač, počele su da se pojavljuju savršeno starinske fotografije, koje su izgledale kao da ih je uslikao lično moj deda. Ali nije, jer gde bi moj deda mogao da uslika stopala moje omiljene blogerke iz ptičje perspektive. Hipstamatic mu je bilo ime, filteru, ne dedi. Istraživala ja tako, ti hipsteri, svašta se sete... I nađem: aplikacija za IPhone (odakle mi IPhone, dem it!), ne postoji verzija za PC, samo IPhone.
    Ma nećete vi mene, krenem ja da tražim varijacije na temu. I nađem, nije da nije. Prvo Poladroid. Može i da se skine i da se instalira na računar. Imaš pravi mali polaroid aparat i možeš da treseš sličicu dok se ne pojavi. Kao Andre 3000! Jedino što su opcije ograničene, šta izađe, to ti je, ali vrlo šarmantno u svakom slučaju.
   Onda nađem Picnic, koji je skoro dobio unapređenje i postao PicMonkey. E, to ja zovem Fotošop za lenjivce. Šta sam sve naučila tu da radim, mogla bih knjigu da napišem (stvarno!).
   I na kraju Pixlr-o-Matic. Završava posao kad si lenjiji od lenjivca ili nemaš net. Radi i na Androidu, za onaj drugi me baš briga :)
   Ali da se vratim ja temi. Sve me nešto duša i dalje bolela za taj Instagram, mada sam se pravila da me baš nešto briga, princip - kiselo grožđe!
   A onda dođe i taj dan. Daju oni Instagram i slatkom, zelenom Androidu (ko još voli polupojedene jabuke, moliću!). Bila sam kul, nisam odmah poletela. Sačekala nekoliko dana da se slegne prašina i onda otvorila nalog. I da vam kažem, NIŠTA POSEBNO. (Nek digne ruku ko je prvi rekao znali smo!).
Svi programi koje sam vam nabrojala daju bolje rezultate. Jedino što me je zadržalo je skladištenje trenutaka u lepom pakovanju, a da ne moram prvo da nosim kući, palim, stavljam USB kabl, propustim kroz filtere, i mnogo više od tri tačke. I znate šta još? Više i nemaju Hipstamatic, eto ti sad!
  A da, što se tiče Android telefona, e pa, nemam ti ja to! Eto, da vas zabavim još malo... (dramska pauza za smeh). Nemam, ali ima moj fini dečko (još jedan od dokaza koliko je fin).
  I tako, ja imam Instagram nalog. Ako nemate pametnija posla, a imate Androida ili onog drugog, (ili ima vaš fini dečko), vi me pratite, neću se ljutiti. Čeka vas nešto ovako i ovako:

1. Sijamka - grafit koga više nema, kao što rekoh, skladištenje;

2. Ogromni plišani pas na ogromnom koferu, uočen na autobuskoj stanici. Blago detetu kome je stigao!

:)

*English