Kiša i mačka

Zeleni venac, 9. april 2014.

    Bio je utorak, kiša nije padala kad smo krenule, pa je počela, a kišobran smo zaboravile. Tata nas je čekao na dolaznom peronu autobuske stanice, ali smo ipak stale da kupimo kišobran. Tata nas je već čekao na dolaznom peronu autobuske stanice, a mi smo videle crno belu mačku kako drema na zidiću zaklonjenom od kiše. Morale smo da okušamo sreću, sneg, kiša ili sunce, uvek okušamo sreću s mačkama, neke nam se obraduju, neke zapale brže od metka. Ova nam se obradovala. Posvetile smo joj tačno dva minuta maženja i zapalile prema autobuskoj brže od metka jer nas je tata čekao na dolaznom peronu.

;)

*English

Prstenje i još štošta

Šta se radi ovih dana... hm:

1. Pa eto, tu su neke male stvari za početak. Znate ono kad se neko godišnje doba zadrži u našem krajevima duže nego što nam je milo, pa jedva čekamo da mu vidimo leđa. A dok čekamo potpuno se isključimo, pređemo na puko preživljavanje i podešavanje - r o b o t. Ja zaboravim da sam ljudsko biće, a kamoli da sam ženka. Nosim istu stvar dan za danom, ormar ne otvaram, a sve što mi je potrebno je to tu, pobacano po fotelji. Takođe zaboravim i da posedujem išta od nakita - minđuše ne stavljam, prstenje me ne interesuje. Onda dođe proleće i kad se probudim otkrijem svoju staru dobru kolekciju.

2. A tu su i neke veće stvari, kao što je na primer posao. Kao što je na primer to što sam ja nastavnik već dosta godina, a još uvek se osećam kao da nemam pojma. Tako se u poslednje vreme udubim u You Tube, u tekstove, savete, planove, vežbanja, disciplinu na času. Pa sledeći čas bude bolji, pa sledeći opet zaškripi. Ide gore, ide dole, ali da vam kažem, uglavnom bude zabavno...

3. A onda još veće stvari, kao što sam na primer JA... Ja u pokušaju da uđem u haljinu kupljenu za venčanje prijatelja. Ja koja sam pogrešno procenila sve Uskršnje gozbe koje su se našle na putu. Ja koja strpljivo pokušavam da uguram velike količine... hm, pa grudi, u pomenutu haljinu i zapravo u bilo koju haljinu, a dušmani nisu ostavili dovoljno mesta (saosećam se, naravno, i sa onima sa suprotnim problemom, i pitam se ima li uopšte onih u sredini ili je u pitanju neka zavera). Pa  pretražujem SH radnje, daleko mi buvljak, pa motam Zarin sajt u potrazi za haljinom i pitam se ko se toliko zabavljao sa fotošopom i zašto mu smetaju ženske noge, pa svakoj otfikari deo butke. Neka neko, molim vas, ode na onaj deo sa suknjama i haljinama i prosvetli me da li je u pitanju fetiš.

4. I na kraju neke random stvari. Neke duge šetnje, jer je lepo vreme i čim uđem ja bih opet napolje. Pa onda još malo profesionalnog ubijanja biljaka (spadoh na jednu saksiju, šmrc, help!). Čitanje. Proganjanje i slikanje mačaka za Instagram. I odugovlačenje sa pisanjem novog posta...

A kod vas, šta ima novo?

*English

Onaj o proleću

     Draga Australijo, strašno mi se sviđaš i jedva čekam da se upoznamo. Ipak, izvini za proleće, ali sad je na nas red, zaslužili smo ga. Uostalom tebe zima i ne pogađa baš mnogo, strpi se jedno šest meseci.

     Drage preostale tri dve biljke na mom prozoru i nekoliko drugih strateških mesta u stanu, znam da sam već na uslovnoj zbog konstantnih ubistava iz nehata vaše braće, nadam se da ćete mi oprostiti. Iako priznajem da sam ubila i kaktus i čuvarkuću (kako i zašto, ne znam), dracena i ona ljubičasta puzavica su još žive majke mi, a za koprivu sam sigurna da je otišla u posetu rođacima prošle nedelje, pa se ne javlja, njen nestanak nema veze sa mnom...

     Draga knjigo, nadam se da ćeš mi se svideti, iako se na početku nismo nešto složile, a svi su rekli da si dobra. Da li je u pitanju prevod ili nešto drugo, ne znam, dajem ti drugu šansu (kao što će i biljke meni).

     Dragi trideseti rođendane, spremna sam za tebe, nema drame, obećavam. Od tebe tražim samo sunčan dan za besplatan ulaz u zoo vrt* i one cipele, znaš već. Dobro i možda malo mudrosti - one u koju sam toliko verovala da dolazi sa tridesetom, ako imaš viška, jer rešila sam da od tridesete mogu da kažem za sebe da sam žena, a ne devojka, pa eto čisto da se ne blamiram...

*Ako neko nije znao, na rođendan dobijate dve besplatne ulaznice za Beogradski zoo vrt. Ja ih iskoristim svake godine, nego prošle godine 'ladno pao sneg krajem marta, ali ove godine Australija već odvukla jesen i zimu, pa eto.

:)

*English

Pinteresantna stvar

      Sećate se ono nekada davno (dobro, relativno davno) kad smo čuvali 'inspirativne' slike na hardu. Dragoceni gigabajti bili su zatrpani odećom, cipelama, mačkama, kuhinjama i tropskim ostrvima, barem moji. Save as, save as, save as.... Šta se s njima dešavalo posle? Nemam pojma. Znam da sam uspela da kupim jedne cipele koje su baš ličile na jedne koje sam do tada obožavala virtuelno, u folderu cipele, samo druge boje (e, baš ove plave - liče, zar ne?).

     Znam i da sam jednom na Fejsbuku napravila album pod nazivom ,,Maj imedžind lajf'' u kome sam iskombinovala sve savršene autfite, kuhinje, kuće, malo privatno tropsko ostrvo, i u kome sam tvrdila da ću se udati 3 puta. Jednom za princa Harija, zbog kraljevskih dragulja, naravno. Drugi put za Džejmija Olivera, jer je sladak i dobro kuva, i treći put za Juana Mekgregora zbog ARRRRR! I da, zadržaću svog dragog kao ljubavnika za sve to vreme, jer ga obožavam, naravno.

     Tako je bilo nekad, a danas, danas imamo Pinterest. Pinterest kome dajem sate i sate za kojima ne žalim, Pinterest na kome obitavaju moje želje. I baš volim kad nekoliko dana nemam vremena ni da škicnem, pa se onda vratim sa šoljom kafe i skrolujem li, skrolujem. Pinterest mi znači i knjige, i mačke, i ormare, i još mnogo, mnogo toga...

     Nego, postane sve to ponekad frustrirajuće, neko tamo sve to ima, a mi gledamo slike. Ne, ne, ili je poenta bila da se inspirišemo. I tako mi dođe da se pored sklapanja svih tih tabli savršenstva malo i inspirišem, da se ostvarim, da nemaju sve to samo ti neki oni, da imam i ja.

     E, na tabli jewels stoji mi ova ogrlica, a u kutiji sa (pomalo odbačenim, ne-znam-šta-mi-bi) nakitom, stoji mi lanac iz ovog posta, koji se doduše nikada nije ni predstavio kao ogrlica.

     

 
     Verujem, zapravo, da je karijeru započeo krajem devedestih, na struku neke, recimo, ljubičaste, leopard haljine, pod vašarskom ili svadbenom šatrom, negde u Istočnoj Srbiji. Elem, vidi se u njemu potencijal. I dohvatim se klešta, skratim ga za tih nekoliko povećih alki i ostavim samo ove fine, geometrijske, i totalno se istripujem da mi vrši pos'o baš kao ta ogrlica s Pinteresta.

     I sad tu prvu pinteresantnu stvar nosim baš često, a ona je totalno zaboravila svoju nekadašnju karijeru, majke mi...

                                                                            

;)

*English