Džejn Ejr

     Posle opijanja gomilom klasika tokom studiranja sve od Engleske književnosti 1 do 4, i malo Američke književnosti, sve uspešno položene 'fala-lepo, morala sam da pređem na moderniju književnost. Ipak, pokušala sam da se vratim klasicima u nekoliko navrata, ali su se D. H. Lorens i Edit Vorton i njihovi Sinovi i ljubavnici i Doba nevinosti prebrzo vratili na svoju policu.

     Inače, znate kako su sa klasicima svi dobro upoznati, mislim, valjda se zato i zovu klasici, proučeni i provereni sa svake strane i analizirani i obožavani do poslednjeg slovca. Desi se tako, barem meni, da o svakom već znam dosta, svejedno da li sam ga pročitala ili ne (i moram pod hitno da vam ispričam i šta mi se desilo sa Lovcem u žitu, ali neki drugi put). Još ako sam gledala film, o ne, još mi je teže da čitam... (Ne sudite preostrogo o meni.)

     Džejn Ejr mi se, ipak, našla pri ruci u pravom trenutku. U sred noći, u sred napada nesanice, posle pregledanog Instagrama, Fejsbuka, svega, ostalo mi je da proverim šta moj Android nudi od virtuelne literature. I ponudio je Džejn Ejr, koja je zadovoljila moj kriterijum nedovoljnog poznavanja klasika, i ja sam pristala, i čitala i čitala do zore. Do trinaestog poglavlja i u zoru je stavila na spisak za Sajam knjiga.

     Sada je i trenutak odmora od Igre prestola. Opasno sam se približila poslednjoj knjizi, pa sam rešila da device i ratove, turinire i vitezove odmorim na kratko i pročitam pravi klasik. Ko je čitao neka se još ne izjašnjava, no spoilers, molim. Ko nije neka se pridruži.

;)

*English