O Kindlu s ljubavlju

     ,,Samo ti šaljem još jedan dokaz da nismo pogrešiliiii!'', dovikivao mi je iz druge sobe ili, virtuelno preko hangouts, iz kancelarije, i nekoliko nedelja pošto je naš Kindl stigao, a sve potkrepljeno linkom koji vodi do još jednog dokaza o tome koliko je divan, fantastičan, fenomenalan Kindle Paperwhite. 

     A znala sam ja da nismo pogrešili čim sam na njemu pročitala prvu knjigu (počela dan pošto je stigao, završila dva dana kasnije). I nije fer da kažem nismo pogrešili, on nije pogrešio (Nisi pogrešio!), jer ja sam samo bila namćor - mnogo je to novaca, ali ja želim da kupujem knjige, kako knjigu može da zameni spravica, nikako! Onaj deo sa puno novca me je mnogo brinuo, ali onaj zar da više ne kupujemo knjige (toliko o štednji) još više.

     Dok smo ga konačno raspakivali početkom decembra, posmatrala sam ga sa nepovernjem. Previše lep, crn, minimalistički, plastičan... Dok ga je on podešavao, nameštao, čačkao, ja sam u drugoj sobi mazila sve naše prave knjige, i govorila im da je sve u redu, da ih niko, nikada, neće zameniti. A onda se desilo: ,,Gledaj koje sve knjige imamo!!!'' ,,Uuuuuuu! Roald Dal? Daš mi samo da pogledam Matildu, odavno hoću da je pročitam!'' I tako sednem i počnem da čitam i čitam, i pročitam. Pa pređem na Agatu Kristi i Poaroa, pa na Hemingveja i Movable Feast i The Sun Also Rises. I zaljubim se, nepovratno (ne brinite, u međuvremenu sam kupila tri nove knjige).

     I tako je Kindl postao živo biće, naš ljubimac. Uveče ga obavezno ostavljamo pored kreveta, pravimo raspored ko ga kad vodi u šetnju (nosi sa sobom na posao, zimovanje, kraći put i sl.). Ako ga vidim na ivici stola, stolice ili police, pretvorim se u aždaju, jer ŠTA AKO PADNE?! Štaviše, još uvek mi je najveći strah da ne zaspim sa njim. Paperwhite ima to zgodno pozadinsko svetlo (za razliku od ostalih verzija izgleda), i može čovek pred spavanje da čita, a da lampa ne ometa krevetske cimere. Međutim, šta ako zaspim sa Kindlom u ruci, zapitah se ja. Nekoliko puta u prvih mesec dana sam imala košmare da sam ga polomila, ugnječila ili ispustila, i u svakom snu se lomio kao da je od najtanjeg stakla. Jedne noći sam se naglo probudila i uspaničeno ga tražila po mraku, dok nisam shvatila da je vreme za čitanje prošlo pre dva sata i da sam ga još tada ugasila i ostavila na sigurnom. Eto, to mu slobodno pišite kao jedini minus od mene.

     Pa je došlo vreme da ga obučemo. Pinterest, naravno, nudi neograničene mogućnosti, Beograd, međutim, ne baš. Od deset radnji u koje smo ušli, u dve su znali šta je Kindl, a samo u jednoj su imali.... nekakvu... futrolu za njega (po suludoj ceni). Morala sam da uzmem stvar u svoje ruke i obučem naše ljubimče, dok internet ne reši stvar.

     I još samo nešto, molim vas nemojte da me pitate zašto prosto nismo kupili neki tablet, ne, ne, ne (jer će uslediti napad besa). Neuporedivo je, a pošto ja još uvek patim od napada besa zbog takvog pitanja, neko pametniji (i staloženiji) od mene je odlično objasnio zašto, i koje su sve prednosti ove ljupke spravice (ne pominje onaj moj mali minus, a vi ga uzmite u obzir ako želite).

;)

*English